"КАД СЕ РАЗОЧАРАШ У ЖИВОТ" Како је Бакоч говорио после дроге и затвора

Запажене улоге, наклоност дама, особени изглед и шарм - чинило се да је свет његов. Међутим, деведесете нису биле најбољи период за глумца и неколико година није забележио ни једну једину улогу. Тада се, нажалост, уместо о глумачким подвизима, писало о његовом проблему са дрогом и разбојништвима, о чему до дан данас није желео јавно да говори.

На сцену се вратио филмом "Нож", који је сниман 1998. године, а управо тада популарни Бакоч говорио је за ТВ Новости о свом животу и каријери. Иако о проблемима из протеклих година није хтео да прича, ипак је поменуо да је у том периоду изгубио многе пријатеље.

После "Ножа", Бакоч је остварио тек још неколико такође мањих улога, а последњих година, нажалост, потпуно се повукао из јавног живота. Како је о себи говорио 1998. године прочитајте у тексту који преносимо у целости:

Филм "Нож", чије снимање је почело пре отприлике два месеца, вратиће на велики екран двојицу глумаца - Жарка Лаушевића и Небојшу Бакочевића. Небојша, додуше, игра само епизоду, усташког официра, али је ова мала улога значајна из више разлога: што се нашао у екипи која је окупила врхунска имена нашег глумишта и што је ово његов повратак на велико платно после паузе од неколико година, када се његово име провлачило углавном по црним хроникама новинских издања. Сада је тај период, каже, иза њега.

Бакоч, који се ових спарних дана може срести на улицама Београда или у његовој омиљеној башти испред позоришта "Бошко Буха", по мишљењу многих жена овог града, тек сада је у савршеној форми. Дечачког изгледа и осмеха, у бермудама, са кошуљом подврнутих рукава и неизбежним тамним наочарама које га заклањају од знатижељних погледа, током разговора за наше новине изгледа боље него икада и очигледно "стрејт", што ће у преводу рећи да је искуство са дрогом иза њега.

Прочитајте још

ЛЕПА НЕВЕСТА ИВАНА: Фотке са Лекиног првог венчања

14:38

КУМА ТРАБАЛО ДА ГЛУМИ СРБИН Спречили га саобраћајка и затвор

08:11

У ДОМУ ЗАБЛАЋАНСКОГ '94: Таштин мали стан и трудна супруга

13:54

Како је снимана легендарна песма "Београд"

14:42

Младалачки изглед приписује "животном духу" и генетици, што је наследио од родитеља, маме Љубинке и оца Лазара, функционера у Тениској асоцијацији Југославије.

- Са њим и данас играм тенис, а морам да се похвалим да смо мој отац и ја у дублу непобедиви. Трудим се да, после свега што сам пришао у животу, останем у доброј форми. А прошао сам доста, што би се рекло имам велику километражу на ову каросерију - прича Небојша.

Да није постао глумац, свакако би се, каже, професионално бавио тенисом. Ипак, глума је превагнула. А томе су допринеле две девојчице из Блока 29, Сања и Ирена, које су га запазиле док је играо фудбал. Наравно, нису их толико имресионирали његови дриблинзи - колико изглед. И одмах су га препоручиле Бати Миладиновићу, који је тада водио познату школу за талентоване глумце при Радио Београду. Тако је доспео у филм "Дечак и виолина", за који је добрио другу награду на московском филмском фестивалу, одмах иза Жака Татија.

- Све привилегије глуме осетио сам још као мали, тако да је то давно престало да ми буде мотив. Чак ни тада ми то није био мотив. Тада ми је била фора што нисам у школи... У Москви сам са седам година доживео да имам своју секретарицу, возача са црном волгом који ме је возио где год сам рекао, на базен, у Зоолошки врт... Када једном окусиш ту сласт, то престаје да буде питање новца, славе, лакшег стизања до жена, већ питање магије која "опије".

Да појава младог глумца многе не оставља равнодушним, било је јасно и после улоге у филму "Бошко Буха", где је као бомбаш по имену Чикало упао у четничку заседу, а што је у сали било увек пропраћено уздасима женског дела публике.

Пауза у каријери глумца се поклопила са средњошколским данима. Момак из Друге београдске гимназије и Правно биротехничке, учио је у то време да куца "на слепо" (250 откуцаја у минути), а повремено би тек "глумио" водитеља на Студију Б. А онда је, по пријему на Академију, каријера глумца кренула муњевитом брзином.

Улоге у филмовима "Догодило се на данашњи дан", "Заборављени", "Како је пропао рокенрол", "Почетни ударац", "Црни бомбардер" и "Пун месец над Београдом" донеле су Небојши славу овдашњег Дон Жуана. На подужем списку лепотица са којима се тада дружио била су и имена Владице Милосављевић (са којом је у љубавној вези провео готово деценију!), Ашхен Атаљанц и Гале Виденовић, која је од четверца из "Бала на води" изабрала, наравно, њега.

- Звучи помало стереотипно, али у мом случају је истинито па се нећу либити да поновим: Ја обожавам жене! Мислим да све што радимо, радимо искључиво због жена. Жене су, баш као и сама љубав, покретач свега. Још од основне школе, где су девојчице почеле саме да ми прилазе, да ми поверавају тајне које не говоре ни најбољим другарицама, па до данас, ја са женама имам тај дивни однос - узајамног обожавања. Колико год да ме жене воле, ја њих волим дупло више - објашњава он.

Као својеврсни поклон обожаватељкама објавио је пре неку годину и књигу, једноставно названу - "Бакоч - фотографије". Каже да је на њој изгубио уложени новац (можда обожаватељке нису биле задовољне избором фотки!) али да му није жао јер га фотографија фасцинира као израз.

У време када је пола Београда отишло у свет, далеко од овдашње бљутаве збиље, добио је позив од својих пријатеља да им се придружи у Америци. Одласку је претходило фасцинантно искуство боравка у тек отвореном нудистичком кампу Ада Бојана, где су Срђан Жика Тодоровић и он били заведени као седми и осми гост.

- Негде, Жика и ја преписујемо себи кредит за откривање Аде Бојане као места за бекство од бетона. Иначе, моја генерација, која је потпуно разнешена, неостварена, изгубљена, а притом набијена потенцијалом и енергијом, била је ускраћена да се докаже. И то је наше проклетство.

У Лос Анђелесу је боравио годину дана. Сећа се да му је Мира Фурлан саветовала да буде опрезан с људима тамо, мање искрен. У почетку му је то звучало чудно, али временом је схватио да ће људи тамо све да учине да га искористе. Током боравка у Америци није успео да реализује своју, како каже, сулуду идеју - да дође до Стивена Спилберга. Имао је намеру да му понуди сценарио свог пријатеља Алена Славице (редитеља већ дуже време натањеног у Америци), "Парфем звани убиство", за који каже да је "хичкоковски трилер са дозом комедије". О томе шта је све изводио да би стигао до славног редитеља постоје бројне занимљиве приче, а једна од њих каже да је покушао и преко Спилбергове маме, која у центру Л.А. држи ресторан "Млечни пут". Узалуд. Успео је једино да дође до редитељевих телохранитеља, који су му објаснили да је лакше доћи до Клинтона.

Није успео у Холивуду да дође ни до некакве филмске улоге, мада је имао чак три агента.

- Тамо се све мери кроз долар. То је отприлике као река у коју, ако желиш да преживиш, мораш да ускочиш и покушаш да се одржиш на површини. Нисам од оних који су спремни на све да би успели. Ипак подвлачим негде црту. Нисам био спреман да се лактам ни у Југославији, зашто бих то радио у Америци.

У свом кризном периоду, који је уследио одмах по повратку у земљу, а о коме не жели да прича, остао је без много пријатеља.

- Тек када си у невољи видиш заправо ко су ти пријатељи. Њихов број се драстично смањио, али упознао сам неке нове људе и врло сам срећан због тога. Знаш, када кренеш да се разочараваш у живот, ухвати те нека меланхолија. На сву срећу упознао сам људе који ми сада пружају подршку да успем у повратку у живот.

Уз њега су све време били родитељи и сестра, посебно у најтежим тренуцима када је био у затвору, заборављен од свих. Данас је потпуно променио животне навике. Привикава се на миран живот у породици.

- С обзиром на то да имам 33 године, изгустирао сам ноћна лудовања. Догоди се да понекад "останем до бурека", али то је сада само када се нађем са друштвом на неком пријатном месту. Неко ми рече да су водолије алтруисти, па сам и ја ваљда такав.

Што се тиче планова, ту су две главне улоге за које је сценарио написао Небојша Пајкић, а могући су и неки музички пројекти које ће реализовати са Сергејом Трифуновићем. А приватно?

- Има фаза када верујем у љубав. Велики сам идеалиста. Верујем да правда побеђује и да љубав постоји. Има фаза када ме ухвати жеља за потпуним смирењем, када желим да се оженим и имам децу, да се средим и смирим, али то не иде увек лако са овим мојим изгледом. Људи су пуни предрасуда, мисле да сам неозбиљан, што нема везе са истином. Волим да оставим себи простора за спонтано и природно. Могао бих и сада да одаберем неку од обожаватељки, да уз мало добре воље научимо да волимо једно друго, изродимо децу и живимо неки живот где бисмо спајали крај с крајем. Али, волим да верујем да ће се то десити онда када треба. Волим да верујем да, када су жене у питању, нисам загребао ни по површини. Без обзира на велико искуство, имам још пуно да научим од њих и оне од мене. Постоји један велики простор који ћу тек да освојим заједно са женама.

* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст је изашао у "ТВ Новостима" 19. августа 1998. године.*

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Из албума глумца Бранка Милићевића Коцкице