Pleme Burušo, koje živi u Hunza dolini, ili jednostavno - Hunzi, je stari narodi, koji je smešten na granici Pakistana i Indije. U svetu su poznat po tome što njihov životni vek traje i do 120 godina. Upravo iz tog razloga, njihova se postojbina naziva i "oaza mladosti". Gotovo nikada nisu bolesni, a zahvaljujući genima uvek izgledaju mladoliko.

Oni su, može se reći, dokaz da način života približan idealnom, zaista postoji. Hunzi se kupaju u ledenoj vodi, čak i na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, a decu rađaju i sa 65 godina.

Leti jedu sirovo voće i povrće, a tokom zime konzumiraju suve kajsije, proklijale žitarice i ovčji sir. Postoji period kada Hunzi ništa ne jedu, poznat kao "gladno proleće". Naziv je dobio po tome što je voće tada još uvek nezrelo, i tada piju isključivo sok od suve kajsije. Perod traje od dva do četiri meseca, a u njihovoj istoriji se strogo poštuje kao vrlo uzdignut kult.

Iskustva stranih pridošlica, koje su se preselile u dolinu reke Hunze, kažu da je glavni faktor dugovečnog života zdrava ishrana.

Škotski lekar Mek Herison je, po povratku u Englesku, izveo eksperiment na velikom broju životinja. Jedna grupa se hranila normalnom hranom londonske radničke porodice, koja je podrazumevala beli hleb, haringe, rafinisani šećer, konzervisanu hranu i kuvano povrće. Kao rezultat takve ishrane, kod životinja su se pojavile različite ljudske bolesti. Druga grupa životinja se hranila hranom Hunza i ostala je savršeno zdrava.

U knjizi "Hunza – ljudi koji ne znaju za bolest", autor R. Birčer ističe osnovne karakteristike njihove ishrane, tvrdeći da su one ključne za zdrav život: vegetarijanski vid ishrane; velika količina sirovih namirnica; u ishrani dominiraju voće i povrće; prirodni proizvodi; bez ikakve umetnute hemije; namirnice koje se spremaju tako što se čuvaju svi njeni biološki vredni materijali; alkohol i slatkiši su na spisku namirnica koje retko kad unose; poštuju redovan period gladovanja.

Na međunarodnom kongresu o kancerogenim oboljenjima u Parizu, obeleženog u avgustu 1977. godine, stručnjaci su objavili kako "po podacima geokancerologije (nauka za istraživanje raka u različitim regionima sveta), potpuno odsustvo raka javlja se samo kod naroda Hunza".

Za njih je prepešačiti 20-ak kilometara dnevno isto što i za nas prošetati oko kuće. Hunzima pentranje uz strmu planinu je čas posla, a silaze veseli i energični. NJihova konstantno nasmejana lica i dobro raspoloženje takođe doprinose njhovom boljem mentalnom i fizičkom zdravlju.

BONUS VIDEO: