Племе Бурушо, које живи у Хунза долини, или једноставно - Хунзи, је стари народи, који је смештен на граници Пакистана и Индије. У свету су познат по томе што њихов животни век траје и до 120 година. Управо из тог разлога, њихова се постојбина назива и "оаза младости". Готово никада нису болесни, а захваљујући генима увек изгледају младолико.
Они су, може се рећи, доказ да начин живота приближан идеалном, заиста постоји. Хунзи се купају у леденој води, чак и на температури од 15 степени испод нуле, а децу рађају и са 65 година.
Лети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају суве кајсије, проклијале житарице и овчји сир. Постоји период када Хунзи ништа не једу, познат као "гладно пролеће". Назив је добио по томе што је воће тада још увек незрело, и тада пију искључиво сок од суве кајсије. Перод траје од два до четири месеца, а у њиховој историји се строго поштује као врло уздигнут култ.
Искуства страних придошлица, које су се преселиле у долину реке Хунзе, кажу да је главни фактор дуговечног живота здрава исхрана.
Шкотски лекар Мек Херисон је, по повратку у Енглеску, извео експеримент на великом броју животиња. Једна група се хранила нормалном храном лондонске радничке породице, која је подразумевала бели хлеб, харинге, рафинисани шећер, конзервисану храну и кувано поврће. Као резултат такве исхране, код животиња су се појавиле различите људске болести. Друга група животиња се хранила храном Хунза и остала је савршено здрава.
Прочитајте још
У књизи "Хунза – људи који не знају за болест", аутор Р. Бирчер истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот: вегетаријански вид исхране; велика количина сирових намирница; у исхрани доминирају воће и поврће; природни производи; без икакве уметнуте хемије; намирнице које се спремају тако што се чувају сви њени биолошки вредни материјали; алкохол и слаткиши су на списку намирница које ретко кад уносе; поштују редован период гладовања.
На међународном конгресу о канцерогеним обољењима у Паризу, обележеног у августу 1977. године, стручњаци су објавили како "по подацима геоканцерологије (наука за истраживање рака у различитим регионима света), потпуно одсуство рака јавља се само код народа Хунза".
За њих је препешачити 20-ак километара дневно исто што и за нас прошетати око куће. Хунзима пентрање уз стрму планину је час посла, а силазе весели и енергични. Њихова константно насмејана лица и добро расположење такође доприносе њховом бољем менталном и физичком здрављу.
БОНУС ВИДЕО:
