Kako piše Večernji list, Kuliš je o svemu prvi put progovorio u HRT-ovoj emisiji "Nedeljom u 2" kod Aleksandra Stankovića, gde je kao muzičar gostovao.
Duško Kuliš je emisiju otvorio pesmom, a potom ga je Stanković pozdravio, te su započeli razgovor.
– Nisam u svojoj karijeri doživeo zabranu koncerta. Ovoliko godina koliko radim obišao sam celi svet i stvarano nisam imao tu vrstu iznenađenja da u državi u kojoj živim doživim tako nešto. Ja sam na terenu, mene ima, sviram po svim gradovima "lijepe naše". Ne znam u čemu je problem. Sve sam saznao iz medija i osećao sam se kao sinoć posle utakmice. Bio je 93. minut, a meni se dogodilo da u mojoj 63. godini dođe jedna tako šokantna vest koja vas naravno ostavi iznenađenima jer nisam verovao da sam to zaslužio – rekao je.
Gost je istakao da on peva ljubavne pesme isto kao i njegove otkazane kolege Ana Bekuta i Dragan Kojić Keba. Kuliš je već više od 30 godina na hrvatskoj, BIH i srpskoj muzičkoj sceni.
– Koliko sam puta do sada doživeo da su mi ljudi na koncertima rekli da moje pesme ne mogu čuti na radiju. Postoje tu pesme koje su prihvatljive po etičkim normama šta bi se moglo ili ne bi moglo emitovati. Ali ja nigde nisam čuo da postoji eksplicitno zabrana Duška Kuliša. Ali postoji momenat moje karijere pre 90-ih i taj momenat da sam nakon rata odlučio da radim i živim tu u Splitu, u svojoj državi je bio jedna vrsta ograničavajućeg faktora. Kad sam stigao u Splitu sam od pojedinih vodećih ljudi te splitske scene dočekan, sarajevskim žargonom, kao pacijent, a ne kao neko ko je već napravio ime i karijeru. I možda je taj krimen što sam 1987. bio autor godine u bivšoj državi, što je pesma "Suzo moja Suzana" proglašena pesmom godine, a moje kolege iz struke i popa i etna su me proglasili izvođačem godine. Očito su mi napravili medveđu uslugu jer sam postao "broj 1" nečega što više ne postoji i sad dolaskom u Hrvatsku možda je i to razlog – rekao je.
Pročitajte još
Ispričao je i anegdotu sa splitske Rive.
– Na carini je uvek šok. Pa me ispituju jesam li ja iz Hrvatske, Bosne ili Srbije. Sad više ne, sad već svi znaju da sam iz Hrvatske. Ali bila je situacija kad mi je čovek rekao da je bacio sve moje kasete, ja kažem: "Kupi nove". Bilo je takvih situacija. Interesantno, jer niko ne pita Duška Lokina je li iz Hrvatske, ali Kuliša pitaju – kazao je muzičar.
Foto: Jutjub printskrin/HRT Nedjenjom u 2
Kuliš je u svojoj karijeri pisao pesme za Mišu Kovača i Dražena Zečića. Ipak, čini mu se da pojedine kolege zaziru od njega.
– Osetio sam to nekoliko puta. Ne želim imenovati koleginicu. Ujutro smo leteli iz Splita za Zagreb. Uzeli smo kafu i čekali poletanje. I čujem kako diskretno govori jednoj veličini iz Splita: "Eno ga onaj Kuliš". Kao da sam ne znam šta. A kad je službeno na snimanju sve je dobro. Ali nisam ja čovek kome je to presudno. U Splitu imam predivan krug prijatelja s kojima radim i živim. Apsolutno ne osećam taj problem što sam rođen u Kreševu, a živim u Splitu i što pevam to što pevam – kazao je.
Ipak, njega i ljudi koji pevaju slične pesme kao on nema na hrvatskim TV i radio programima.
– Raspadom bivše države mi smo otišli od jedne forme a to je da je svako u svojoj državi dobio svoje tvrđave kulture. Recimo, postojao je Splitski, Opatijski, Zagrebački festival… Na tim ranije festivalima bila je kombinacija svega. Onda su ostali veterani koji su bili zaduženi da spašavaju te tvrđave ali je vremenom to lapilo. Erozija je s vremenom napala tvrđavu. Ja sam dolaskom u Hrvatsku svoje znanje ponudio i Croatia Recordsu i udruženju kojem pripadam, ministarstvu… Napravio sam projekt mixeva i to je prošlo sjajno, sve je bilo divno, imao sam i u Splitu koncert… – objašnjava.
Kaže da je prihvatio da ga ljudi doživljavaju kao "turbo folk" i "cajku".
– U svakom vremenu postoji borba tradicionalne muzike koja želi da postane popularna. Imate country, fado,… Nema zemlje koja nema svoj etno. Problem je što smo mi svoj etno pokušali maknuti. Kad smo se odvajali rekli smo sve što miriše na tamo ne treba nama. A ja mirišem na tamo. Turbo folk je iskonstruirana forma, kao što je i cajka. Kad nemate rešenje i analizu onoga o čemu pričamo najlakše je reći da je nešto turbo folk ili cajka. Pa i za neke rijalitije se može reći da su cajke, samo druga forma. Cajka je iskonstruiran način kako obeležiti nešto što je nekvalitet, prigradsko i ruralno. Ja sam prvi protiv toga, ali dajte mogućnost da ponudimo kvalitet pa da ljudi mogu sami da procene – kazao je.
Nakon zabrane u javnim prostorima u Puli zabrana se desila i u Osijeku. Razlog je "očuvanje identiteta grada i građanskih vrednosti".
Foto: Jutjub printskrin/HRT Nedjenjom u 2
– Mi smo u Hrvatskoj do savršenstva razvili naivnu nevinost. Iza tih floskula često stoji nešto vrlo sofisticirano i nažalost opasno. Ako sam ja problem mediteranskom identitetu Pule onda Pula nikakvih problema nema. Neka mi dopuste, pevaću ja i "O, sole mio" – kazao je muzičar, a prenosi Večernji ljist.
Kuliš je potom ponovno zapevao, a Stanković je potom razgovor usmerio na muzičarev život. Duško je odrastao u Kreševu, a zanimljivo je da je kroz detinjstvo imao problema sa sluhom.
– Počeo sam s harmonikom, ona je bila moj prozor u svet. Svoj zdravstveni problem rešio sam tako što sam beskrajno razvlačio tu harmoniku. Već tad sam istraživao, tražio… Kad sam rešio taj problem ponovno sam mogao da čujem cvrkutanje ptica. To me je zanimalo i počeo sam da otkrivam tonove. Brat mi je bio profesor klarineta, studirao je u Sarajevu i oni mi je otvoriti taj svet – kazao je muzičar.
BONUS VIDEO:
