Dušanov zakonik poznat u prošlosti i kao "Zakon blagovernog cara Stefana", uz uz Zakonopravilo Svetog Save, najznačajniji je izvor srpskog srednjovekovnog prava. Donet je na dva državna sabora vlastele i crkvenih velikodostojnika.
Prvi deo Zakonika donet je na saboru održanom na Vaznesenje 21. maja 1349. godine u Skoplju kada je doneto 135 članova. Drugi deo Zakonika donet je na saboru održanom 31. avgusta 1354. u Seru i tada je dopunjen sa još 66 članova.
Zakonik se sastoji od ukupno 201 člana, a pisan je na starosrpskom jeziku.
Foto: Vikipedija
Donošenjem ovog zakonika car Dušan je želeo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji važi na teritoriji celog carstva, ali i ograniči zahteve i prava vlastela koja je njime takođe stavljena u okvire zakona.
Dušanov zakonik najviše se bavi državnim pravom – regulisanjem odnosa među staležima i njihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, načelom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivičnim pravom, a najmanje govori o građanskom pravu.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija
Iako se smatra najstrožim i najsurovijim, u ovom zakonu se sudstvo prvi put pojavljuje kao nezavisno, a staleški odnosi se precizno definišu, ostavljajući istorijski važno svedočanstvo o tadašnjoj feudalnoj srpskoj državi.
"Ja, car, ovim Zakonikom mnogih se svojih prava odričem, i ja, car samodržavni, podrvgavam sebe, i caricu, i mladog kralja, presudi svojih sudija, i udesio sam tako da ni jedan sudija ne odgovara, pa ma kako nama presudio" (Car Dušan)
Kazne predviđene Dušanovim zakonikom uglavnom su bile globa tj. novčane, ali je bilo i telesnih kazni koje su podrazumevale teško sakaćenje, a i batinjanje. Takođe, razlikovale su se u odnosu na to da li se primenjuju na vlastelinima ili običnom narodu.
Dušanov zakonik, jedan od starijih prepisa, Prizrenski prepis iz prve četvrtine 16. veka danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
