Душанов законик познат у прошлости и као "Закон благоверног цара Стефана", уз уз Законоправило Светог Саве, најзначајнији је извор српског средњовековног права. Донет је на два државна сабора властеле и црквених великодостојника.
Први део Законика донет је на сабору одржаном на Вазнесење 21. маја 1349. године у Скопљу када је донето 135 чланова. Други део Законика донет је на сабору одржаном 31. августа 1354. у Серу и тада је допуњен са још 66 чланова.
Законик се састоји од укупно 201 члана, а писан је на старосрпском језику.
Доношењем овог законика цар Душан је желео да успоставити владавину права, јединствени правни систем који важи на територији целог царства, али и ограничи захтеве и права властела која је њиме такође стављена у оквире закона.
Душанов законик највише се бави државним правом – регулисањем односа међу сталежима и њиховом односу према цару, организацијом судства и судског поступка, ауторитетом судија, начелом законитости, борбом против разбојника и лопова, кривичним правом, а најмање говори о грађанском праву.
Прочитајте још
Иако се сматра најстрожим и најсуровијим, у овом закону се судство први пут појављује као независно, а сталешки односи се прецизно дефинишу, остављајући историјски важно сведочанство о тадашњој феудалној српској држави.
"Ја, цар, овим Закоником многих се својих права одричем, и ја, цар самодржавни, подрвгавам себе, и царицу, и младог краља, пресуди својих судија, и удесио сам тако да ни један судија не одговара, па ма како нама пресудио" (Цар Душан)
Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле глоба тј. новчане, али је било и телесних казни које су подразумевале тешко сакаћење, а и батињање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу.
Душанов законик, један од старијих преписа, Призренски препис из прве четвртине 16. века данас се налази у Народном музеју у Београду.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".