Dramatičnu i tragično okončanu potragu za podmornicom Titan, čijih je pet putnika krenulo u dubinu do olupine Titanika, ali prnašlo put u smrt, grozničavo je pratio ceo svet. Zašto je to bilo tako i zašto je usput na površinu društvenih mreža isplivao masovni prezir prema bogatašima pitanja su na koja je odgovore pokušao da da psiholog Igor Mikloušić gostujući na RTL-u.
- Moje je mišljenje da je to delimično vezano samo za Titanik. To je jedna od stvari koja je u našoj kolektivnoj svesti, svi znamo o tome i možemo na neki način da povežemo priču sa nečim što znamo od ranije. Ono što je interesantnije za psihologe je nedostatak empatije koji smo videli da se javlja generalno. U manjini su bili članci koji su vraćali humanost u tu priču - rekao je Mikloušić.
Kaže da je reč o zanimljivom fenomenu, poznatom i u filozofiji i u psihologiji - uživanje u tuđoj nesreći.
Foto: Tanjug/AP
- Vidimo ga konstantno i deo je ljudske prirode. Jako je vezan za socijalna poređenja. Imamo fantastičan kapacitet da saosećamo sa drugima, pomažemo, žrtvujemo sebe i svoj život ponekad za druge ljude. A ponekad možemo da budemo jako grubi, čak i srećni kad vidimo da nekome ne ide dobro. Istraživači su se dugo bavili tim pitanjem i ono što se pokazalo je da je stvar jako vezana za nas. Gde mi osećamo da se nalazimo na društvenoj lestvici, poredimo se s drugim ljudima. Jesu li ljudi koji su doživeli nesreće više ili niže od nas. Ako vidimo da neko koga percipiramo da nam nije pretnja ili mu u životu ide lošije nego nama - ako vidimo da mu ide dobro mi ćemo biti srećni zbog njih. Imamo milion primera kad smo srećni zbog ljudi koji dolaze iz groznih životnih okruženja i kad im u životu uspe. Nama je bolje nego njima i možemo na neki način da saosećamo s njima. Ali, čim percipiramo da je neko nepravedno postavljen visoko na društvenoj lestvici, a malo ljudi saoseća sa milijarderima - onda je to savršen miks gde su milijarderi sa kojima puno ljudi ne saoseća ili osećaju zavist prema njima - radili nešto što je neoprezno, blesavo ili na neki način pokazuje da su možda napravili lošiju procenu. Sve nam to daje osećaj da smo mi možda bolji od njih ili da su dobili ono što su zaslužili. To je možda naša nekakva prva reakcija. ali mi kao vrsta smo razvili načine da budemo empatični, dobri, dragi i blagi i to bi trebali iskoristiti - objasnio je Mikloušić.
Na pitanje da li je primereno i to što je internet prepun smešnih memova na tu temu, Mikloušić se opet osvrnuo na sreću koju neki ljudi osete kad se nekome dogodi nešto loše.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
- Ipak, za većinu ljudi smrt je nekakva granica. Političari su često predmet takvih osećanja sreće kad im baš ne ide. Ali, podvučemo crtu obično kad neko pogine. Treba isto nekako znati da ljudi koriste humor kao način da se nose sa teškim životnim situacijama ili sa životnim istinama da smo svi smrtni i da je život prolazan, da svi pravimo greške - rekao je Mikloušić dodavši da humor ne bi trebalo osuđivati jer je način nošenja sa nesrećom.
- Istraživanja su pokazala da gledajući ekrane puno manje angažujemo kapacitete mozga da saosećamo. Da pričam s tobom i da si u nekakvoj teškoj životnoj situaciji osetiću to puno dublje nego da čitam o tome na internetu. Tehnologija i udaljenost od stvarnog problema nas čine grubima i malo neosetljivima - zaključio je.
BONUS VIDEO:
