Pre seobe Slovena, ceo narod je živeo u jednom području u Evropi. Nakon Seobe su bili svuda po Evropi i vekovima je istoričare mučilo pitanje odakle su oni zapravo došli.

Ipak, odgovor na ovo pitanje nije dao istoričar, već lingvisti. Oni su pomno izučavali proto-slovenski jezik. Umesto da gledaju koje reči Sloveni koriste, gledali su u pozajmljenice.

Praslovenski fond reči nije posedovao reč za more, odnosno njihova reč je bila usmerena na stajaću vodu jezerskog tipa, i morske ribe, niti reči koje su ukazivale na stepu. Slabije su predstavljene reči koje su označavale planinske reljefe.

Koje reči nisu imali Sloveni?

Sloveni nisu koristili reči kao što su ariš, bukva i tisa, drveće koje je rasprostranjeno na različitim prostorima u Evropi.

Ariš se javlja u hladnom pojasu severne polulopte. Rasprostranjeni su u tajgama Rusije, dakle severnije i hladnije područje u polarnim zonama. Latinski izraz za ovu reč je Larix koja ima sličnosti sa našim nazivom za tu vrstu drveća. Nemački izraz Larche je takođe približan ovoj našoj reči.

Bukva je autohtona za Balkan, ali i za planinske i brdske položaje u srednjoj, zapadnoj i jugoistočnoj Evropi. Retko raste u nizijama, a nemačka reč za bukvu je Buche što pokazuje izrazitu sličnost.

Tisa je drvenasta biljka, zimzelena vrsta četinara koja se nalazi u južnoj, srednjoj i zapadnoj evropi. U Srbiji je ima na Zlatiboru, Kopaoniku i Đerdapskoj klisuri. Ona je iz roda Taxus iz familije Taxaceae što je jako slično našem nazivu za ovo drvo.

Reči koje su Sloveni koristili su breza, jasika, orah, lipa, vrba. Postoje reči i za jezera, blato, borik. Nema reči koje bi ukazivale na stepe tako da su se neki naučnici složili da je u pitanju močvarni predeo oko reke Dnjepar.

Druga teorije

Vislansko-odranska teorija je jedna od zastupljenijih teorija, a problematična je iz razloga što se većina reka i jezera u okolini Visle i Odre poklapa sa nazivima reka i jezera u području Dnjepra sa deminutivima. Tako imamo Kolomnju u Poljskoj, a u Ukrajini Kolomijku, ali i Osnu u Poljskoj, dok je u Belorusiji Osnica.

Pristalice ove teorije smatraju da su Sloveni imali reč za more, dok drugi osporavaju, navodeći da je u pitanju reč za stajaću vodu, odnosno jezera, a ne mora.

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".