Пре сеобе Словена, цео народ је живео у једном подручју у Европи. Након Сеобе су били свуда по Европи и вековима је историчаре мучило питање одакле су они заправо дошли.
Ипак, одговор на ово питање није дао историчар, већ лингвисти. Они су помно изучавали прото-словенски језик. Уместо да гледају које речи Словени користе, гледали су у позајмљенице.
Прасловенски фонд речи није поседовао реч за море, односно њихова реч је била усмерена на стајаћу воду језерског типа, и морске рибе, нити речи које су указивале на степу. Слабије су представљене речи које су означавале планинске рељефе.
Које речи нису имали Словени?
Словени нису користили речи као што су ариш, буква и тиса, дрвеће које је распрострањено на различитим просторима у Европи.
Ариш се јавља у хладном појасу северне полулопте. Распрострањени су у тајгама Русије, дакле северније и хладније подручје у поларним зонама. Латински израз за ову реч је Larix која има сличности са нашим називом за ту врсту дрвећа. Немачки израз Larche је такође приближан овој нашој речи.
Прочитајте још
Буква је аутохтона за Балкан, али и за планинске и брдске положаје у средњој, западној и југоисточној Европи. Ретко расте у низијама, а немачка реч за букву је Buche што показује изразиту сличност.
Тиса је дрвенаста биљка, зимзелена врста четинара која се налази у јужној, средњој и западној европи. У Србији је има на Златибору, Копаонику и Ђердапској клисури. Она је из рода Taxus из фамилије Taxaceae што је јако слично нашем називу за ово дрво.
Речи које су Словени користили су бреза, јасика, орах, липа, врба. Постоје речи и за језера, блато, борик. Нема речи које би указивале на степе тако да су се неки научници сложили да је у питању мочварни предео око реке Дњепар.
Друга теорије
Висланско-одранска теорија је једна од заступљенијих теорија, а проблематична је из разлога што се већина река и језера у околини Висле и Одре поклапа са називима река и језера у подручју Дњепра са деминутивима. Тако имамо Коломњу у Пољској, а у Украјини Коломијку, али и Осну у Пољској, док је у Белорусији Осница.
Присталице ове теорије сматрају да су Словени имали реч за море, док други оспоравају, наводећи да је у питању реч за стајаћу воду, односно језера, а не мора.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
