Ruskinje Ekatarina i Elene, dve nerazdvojne drugarice, nisu ni slutile da će im se tog 30. septembra 2000, kada su krenule na proslavnu praznika mučenica LJubav, Vera, Nada, sudbina priprediti neverovatnu situaciju koja im je promenila živote iz korena. Naime, na svojoj koži su osetili nezamisilive stvari, a ceo slučaj je šokirao svet. U tom trenutku Ekatarina je imala 14, a Elena 17 godina.
Viktor Mohov, stanovnik Rjazanske oblasti, kojeg su novinari nazvali „Skopinov manijak” oteo dve devojčice, držao ih u zatočeništvu i silovao skoro četiri godine. Sve se dešavalo na samo 150 km od Moskve, a epilog priče je bio nezamisliv.
Šta se desilo kobne noći?
Dok su se tinejdžerke vraćale kući, iza njih su stala kola iz kojih im je čovek po imenu Viktor Mokov (48), inače radnik u lokalnoj fabrici automobila, ponudo prevoz. Kako je bio u tom momentu sa svojom "devojkom" Jelenom Badukinom (25), što će se kasnije ispostaviti da nije tačno, Ekatarina i Elena su pomislie da su bezbzbedne i da ovaj par želi smo da im pomogne. Pristale su da ih odvezu kući.
Međutim, u kolima im je Viktor ponudio votku sa puno sedativa. Tako ošamućene ih je odvezao u grad gde živi Skopin, a devojčice su se probudile podrumu, oko tri metra ispod zemlje, odakle niko nije mogao da čuje njihove krike.
Jezivo mesto zločina gradio godinama
Mokov je tu ćeliju gradio tri godine. U prostoriji dužine i širine oko 3 metra sve je pravio rukama. Iznad podruma bila je i soba sa skrivenim vratima za ulazak u njega. Kroz taj otvor je i sam Mokov mogao jedva da se provuče.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Od tog trenutka kreće četvorogodišnja agonija za Ekatarinu i Elenu. One su kasnije svedočile da ih je Mokov svakodnevno bičevao gumenim crevom i silovao.
U prilikama kada bi se opirale, nije im davao hranu i isključivao im je struju na oštroj ruskoj zimi. Takođe, puštao bi im gas u podrum kako bi im ograničio kiseonik. Kada bi ih silovao, vodio ih je u pregrađenu prostoriju podruma, oblepljenu isečcima iz porno časopisa, i iživljavao se nad njima.
- Imale smo dva kreveta na sprat, spavale smo zajedno. U početku smo po cele dane ležale tu, plačući zagrljene. Posle šest meseci, počele smo da raspremamo krevet, čistimo, da radimo bilo šta što bi delovalo kao normalan život, kako ne bismo mislile na ono kroz šta prolazimo - priča Katja.
Sa druge strane, Lena ističe da su se svakoga dana molile i nisu gubile nadu da će biti spasene.
- Umirale smo od straha, ali smo se nadale. Želele smo da verujemo da će nas jednom pustiti iako nam je i sam rekao u više navrata: "Zašto bih vas pustio? Mnogo je lakše da vas ubijem". Ipak, nismo gubile nadu i uvek smo bile spremne i pri sebi imale papirić sa našim podacima i porukom, ako se desi neka prilika da potražimo pomoć - priča Lena, koja je bila u zarobljeništvu sa Katjom. Bile su njegove seksualne robinje.
I dodaje da je bio veoma bezdušan čovek, na čiji smrad nikada nisu mogle da se naviknu.
- Bio je okrutan, zao, ljigav, podmukao i kukavica. Uvek je stravično smrdeo i nismo mogle nikako na to da se naviknemo - kaže Lena.
Kako bi sačuvale zdrav razum i sprečile padanje u očaj, devojke su skretale pažnju sa užasa kroz koji prilaze vežbanjem, čitanjem, pisanjem pesama. A 1. maja 2001. godine Mokov im je poklonio crno-beli televizor.
- Bile smo presrećne, čak smo i reklame uzbuđeno gledale - istakle su.
Jedna emisija im je bukvalno promenila iz korena dotadašnji život u podrumu. Priča o Sabini Darden, koju su gledale na televiziji im je dala nadu, budući da se radi o ženi koja je uspela da pobegne od svog zlostavljača iz Belgije.
Vremenom, Mokov je počeo da spušta svoj gard prema njima. Kupio im je i video rekorder. Čak ih je puštao iz podruma uveče na sat vremena kako bi vežbale, posle skoro četiri godine. Ali, to sve je radio sa jednom namerom.
U komšiluk se doselila studentkinja koju je isto želeo da zarobi i zadatak Katje i Lene bio je da je namame. Na taj način je Katja uspela da joj doturi video kasetu sa njihovom snimljenom porukom, koja je trebalo predati policiji.
Ovaj plan im je napokon uspeo! Policija je 26. aprila 2004. godine zakucala na vrata podruma i izbavila devovojke, koje su ugledale sunce posle tačno 1326 dana.
Lena nije mogla da napravi više od par koraka. Smrdela je na buđ, a koža joj je bila zelene boje. U trenutku kada je oslobođena, bila je u osmom mesecu trudnoće sa trećim Mokovim detetom, koje je mrtvorođeno. Nije znala šta je sa drugo dvoje dece koje je pre toga rodila.
- I dok sam bila trudna sa tom decom, nisam ih posmatrala kao decu, već kao strane objekte koji su gurnuti u mene. Ne osećam ništa prema njima - kaže ona.
Međutim, po izlasku na slobodu, osetila je majčinski instinkt i zamolila je policajce da joj nađu decu. Nije ujedinjena sa njima jer nisu nađena, a ona kaže da je rastrzana između želje da ih vidi i želje da ih zaboravi.
- Znam da bih se gadila te dece, nastale na tako užasan način. A s druge strane, ja sam ih rodila - iskrena je Lena.
Mokov je u svoju odbranu izneo šokantnu tvrdnju da je "želeo da poboljša natalitet Rusije i da je zato želeo mnogo dece". Osuđen je na 17 godina radnog logora i dve godine zatvora.
Gde je danas zločinac?
Pušten je 3. marta 2021. na slobodu. Mohov će ostati pod administrativnim nadzorom narednih šest godina. To znači da će mu biti zabranjeno da napušta svoju kuću noću (od 22.00 do 06.00), posećuje mesta za masovne događaje i napušta Skopinski okrug Rjazanske oblasti bez dozvole Uprave unutrašnjih poslova.
(Stil)
BONUS VIDEO:
