Za njegovu bolest znali su samo najbliži prijatelji i porodica.
Iako je zbog ove teške bolesti već četrnaest godina na antidepresivima, svake nedelje uspešno vodi popularnu emisiju "Nedeljom u 2", a sad je o svojoj borbi sa depresijom napisao knjigu "Depra".
- Supruga želi da me, kao i našu decu, zaštiti od čitavog sveta, želi da zadrži i svoj duhovni mir koji će sigurno biti narušen izlaskom ove knjige. Za moju porodicu to će biti nemir. Uz izlazak iz ormara sigurno idu brojna pitanja, od komšija do slučajnih prolaznika koji će, ako ništa drugo, iz čiste radoznalosti, hteti da doznaju šta se to događa sa poznatim licem. Da, može da bude gnjavaža svakom objašnjavati da imam psihičkih problema, ali da nisam za ludnicu, da nemam deluzije, da mi se ne priviđaju stvari. Supruga je verovatno želela da zaštiti porodicu od zlih komentatora koji će mi uz razne epitete sada pisati i ‘ludak’, no to je nemoguće. Javni posao koji radim izvlači najgore iz frustriranih anonimaca koji se javljaju po društvenim mrežama, ali protiv takvih budala leka nema - rekao je Stanković za Telegram.
- Kada sam postao neupotrebljiv, znao sam da treba da idem psihijatru. Hteo sam da mi bude bolje, da počnem da osećam nešto, da bližnji ne pate zbog mene, na kraju da ne patim ni ja. Psihijatar je brzo dijagnostifikovala depresiju, krenuli smo s lečenjem i malo po malo rezultati su došli. Međutim, paralelno sam išao na sve moguće pretrage. Srce, pritisak, štitna žlezda… Mnogi ljudi u depresiji to rade. Želiš da isključiš sve druge faktore, ili se zavaravaš. Valjda bi mi bilo lakše da je štitna žlezda pa sve mogu da pripišem hormonalnoj neravnoteži.
- Psihičke bolesti jače su stigmatizovane zbog neznanja čak i dobronamernih ljudi, koji još mogu da shvate da si tužan, nesrećan i pomalo onesposobljen za život, ali su uvereni da s jakom voljom možeš da izađeš na kraj sa kliničkom depresijom. "Misli pozitivno, izađi u šetnju!" Dobronamerni ljudi često će ti to reći, ne shvaćajući da depresivcima to ništa ne znači - objasnio je Stanković, pa pomenuo i situaciju kada mu je bilo teško da obavlja posao:
Pročitajte još
- Bilo mi je toliko loše da sam odlučio da otkažem emisiju. Rekoh to i producentkinji. ‘Stvarno ne mogu’. Popio sam antidepresiv i anksiolitik i nema pomoći. Noge mi se tresu, usta su suva i potpuno sam dezorijentisan. Moglo bi se dogoditi tokom emisije da zaboravim kako se gost zove, ili da ne uspem da mu postavim pitanje. Teško sastavljam rečenice. Ne mogu da se prisetim pojedinih reči…