Za početak, korisno je znati odakle dolaze semafori i njihove boje. Tako su u SAD 1910. godine postavili prvu prometnu signalizaciju u zemlji.
Policajci su koristili zviždaljke i svetla kako bi održali protok automobila dajući vozačima do znanja kada da stanu ili krenu. A onda je 1920. godine Vilijam Pots napravio prvi semafor.
U to vreme nije bilo pravila o vrsti svetla ili uzoraka koji se moraju koristiti, pa su svetla izgledala drugačije u različitim delovima zemlje.
Foto: Profimedia
Stoga je Savezna uprava za autoputeve 1935. godine izdala “Priručnik o jedinstvenim uređajima za kontrolu saobraćaja” koji je sadržao standarde za sve znakove i signale. Taj je priručnik takođe zahtevao da semafori svuda budu crveni, žuti i zeleni.
Boje
Dakle, odakle dolaze određene boje? Pre semafora, vozovi su već koristili svetlosne signale u saobraćaju na prugama.
Pročitajte još
Na ovim semaforima crveno je značilo stani, belo je značilo kreni, a zeleno je značilo "nastavi s oprezom", piše Tips'n'Tricks. S vremenom je bela boja počela da predstavlja problem jer mašinovođe nisu bile sigurni da li je reč o signalnom svetlu ili o nečemu drugom.
Stoga su zamenili boje, pa je zelena označavala polazak, a belu su zamenili žutom uz objašnjenje da ona znači "nastavi s oprezom". Ali zašto onda crveno? Crvena boja je boja s najvećom talasnom dužinom. A to znači da je možete videti iz veće udaljenosti, što je vrlo korisno kada su posredi znakovi upozorenja i semafori koji traže da se zaustavite radi sigurnosti.
BONUS VIDEO:
