За почетак, корисно је знати одакле долазе семафори и њихове боје. Тако су у САД 1910. године поставили прву прометну сигнализацију у земљи.
Полицајци су користили звиждаљке и светла како би одржали проток аутомобила дајући возачима до знања када да стану или крену. А онда је 1920. године Вилијам Потс направио први семафор.
У то време није било правила о врсти светла или узорака који се морају користити, па су светла изгледала другачије у различитим деловима земље.
Фото: Профимедиа
Стога је Савезна управа за аутопутеве 1935. године издала “Приручник о јединственим уређајима за контролу саобраћаја” који је садржао стандарде за све знакове и сигнале. Тај је приручник такође захтевао да семафори свуда буду црвени, жути и зелени.
Боје
Дакле, одакле долазе одређене боје? Пре семафора, возови су већ користили светлосне сигнале у саобраћају на пругама.
Прочитајте још
На овим семафорима црвено је значило стани, бело је значило крени, а зелено је значило "настави с опрезом", пише Tips'n'Tricks. С временом је бела боја почела да представља проблем јер машиновође нису биле сигурни да ли је реч о сигналном светлу или о нечему другом.
Стога су заменили боје, па је зелена означавала полазак, а белу су заменили жутом уз објашњење да она значи "настави с опрезом". Али зашто онда црвено? Црвена боја је боја с највећом таласном дужином. А то значи да је можете видети из веће удаљености, што је врло корисно када су посреди знакови упозорења и семафори који траже да се зауставите ради сигурности.
БОНУС ВИДЕО:
