Dejan je 2012. godine saznao da boluje od tumora krajnika, pa se mesecima lečio u inostranstvu gde je i operisan. Kako je sam ispričao u borbi sa opakom bolešću, iz koje je izašao kao pobednik, velika podrška mu je bila supruga.
- U tim trenucima čovek samo razmišlja o porodici, o svojoj maloj deci koje nisam izveo na put. Razmišljao sam o mom Vukašinu i upravo dok ovo govorim gledam njegovu i Laninu fotografiju koja se nalazi na mom radnom stolu. Prosto nisam naučio Vukašina da igra fudbal i košarku, Lanu nisam odveo pred oltar kod njenog budućeg supruga. Iako je mala, to mi je bilo u podsvesti kao neka obaveza. S druge strane, nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebičan i supruzi ostavim toliki teret da se ona brine i žrtvuje za porodicu, a to radi i ovako i onako. To su bile neke stvari koje su mi bile u glavi dok sam prolazio kroz te neprijatne životne izazove - iskreno je govorio Dejan Pantelić za „Story“.
Foto: ATA images
Pročitajte još
- Nas dvoje smo toliko bliski da neke stvari rešavamo bukvalno pogledom. Sazrevamo i rastemo zajedno sa našim klincima. Koliko god da mi je ponekad teško, srećnim me čini što ona i ja decu vaspitavamo onako kako su to radili naši roditelji. Važno nam je da budu stvarno dobri ljudi, da pomažu drugarima, da nisu agresivni, da se sa osmehom nose sa svime u životu, i to nije stereotip, zaista tako mislimo. Svojoj deci smo najbolji prijatelji, ali s autoritetom. Pomaže nam i to što smo Miona i ja mladi duhom, kao da smo juče izašli iz školskih klupa, znamo sve fore i fazone - pričao je za „Gloriju“ voditelj tada.
BONUS VIDEO:
