Дејан је 2012. године сазнао да болује од тумора крајника, па се месецима лечио у иностранству где је и оперисан. Како је сам испричао у борби са опаком болешћу, из које је изашао као победник, велика подршка му је била супруга.
- У тим тренуцима човек само размишља о породици, о својој малој деци које нисам извео на пут. Размишљао сам о мом Вукашину и управо док ово говорим гледам његову и Ланину фотографију која се налази на мом радном столу. Просто нисам научио Вукашина да игра фудбал и кошарку, Лану нисам одвео пред олтар код њеног будућег супруга. Иако је мала, то ми је било у подсвести као нека обавеза. С друге стране, нисам смео себи да дозволим да се предам јер просто не смем да будем себичан и супрузи оставим толики терет да се она брине и жртвује за породицу, а то ради и овако и онако. То су биле неке ствари које су ми биле у глави док сам пролазио кроз те непријатне животне изазове - искрено је говорио Дејан Пантелић за „Сторy“.
Фото: АТА имагес
Прочитајте још
- Нас двоје смо толико блиски да неке ствари решавамо буквално погледом. Сазревамо и растемо заједно са нашим клинцима. Колико год да ми је понекад тешко, срећним ме чини што она и ја децу васпитавамо онако како су то радили наши родитељи. Важно нам је да буду стварно добри људи, да помажу другарима, да нису агресивни, да се са осмехом носе са свиме у животу, и то није стереотип, заиста тако мислимо. Својој деци смо најбољи пријатељи, али с ауторитетом. Помаже нам и то што смо Миона и ја млади духом, као да смо јуче изашли из школских клупа, знамо све форе и фазоне - причао је за „Глорију“ водитељ тада.
БОНУС ВИДЕО:
