Vida je istakla da je ona bila prva koja je pročitala šta je napisao, da je često sebe osuđivao i da je bio mnogo osetljiv. Ona je rekla da će se o Žarku pričati još dugo i da je on jedna mitska ličnost. Prisetila se predstave koju je maestralno izveo, "Kanjoš Macedonović". Nkada nije mogla da mu se obraća sa ti, a mišljenja je ''da nije umro od bolesti već od - tuge'' i da su se jedno drugom otvoreno poveravali.
- Bio je neobično osetljiva osoba. Stalno se bojao da je u autobiografskom pisanju u nečem preterivao, sebi popuštao, da nije negde sebe stavio u prvi plan i ulepšavao stvarnost i svoju ličnost - rekla Ognjenović.
- Međutim, videla sam da to piše zrela, stabilna osoba, koja analizira taj događaj. Ne zovem ga krivicom, ispostavilo se da to nije krivica, ali on ga je tako tretirao. Živeo je sa tim događajem u srcu, u ponašanju, na usnama - navela je Ognjenović.
Foto: ATA images
Vida kaže da "tako otvoren tekst, pročišćen, oslobođen svakog preterivanja, maštarenja i bilo koje vrste nekog emocionalnog diskursa, koji bi izazvao sažaljenje ili suze, ili stanje kao da treba da praštamo ili da mu opravdamo, naprotiv".
- To je bilo opisivanje činjenica kakve su bile, opis sebe u njima i njih u sebi. Bez gomilanja prideva, lamenta, samosažaljenja...Bila sam zadivljena tekstom - rekla je rediteljka. Ognjenović je rekla Lauševiću da je dobro uradio što je napisao knjigu, jer mu je potrebno da se osvrće na ono što je bilo, da izanalizira sa svoje tačke gledišta i dubine osećanja. To ste uradili tako maestralno, čisto, i tako neposredno, kao neko dete koje se pravda pred odraslima za nešto što je uradilo, a nije smelo", ocenila je Ognjenović. Kada je Laušević predlagao da pređu na ti, Ognjenović mu je odgovarala da ne može preći na ti sa nekim koga tako malo poznaje. "Vi ste suviše složena ličnost, suviše daleko od običnog. Ti je nešto obično, uzgred, blisko, a vi ste daleko iznad ove primitivne i obične stvarnosti. Imam potrebu da vam kažem Vi, jer vaša ličnost je obuhvatnija od ti - navela je rediteljka.
- Kad se sada setim 'Kanjoša' i Žarka, uvek sam o njemu mislila da je mitska ličnost, kao da je došao iz nekog svog sveta, obitava među nama. Sad mislim da je ta predstava bila neka vrsta mita - prisetila se Ognjenović.
Jednom prilikom dok se izvodila predstava u Budva grad Teatru, padala je kiša, a Laušević i ostatak glumačke postave su kisnuli, ali nastavili su da igraju a publika je to sa oduševljenjem prate sa suncobranima iznad sebe.
Foto: Printskrin/Jutujub/Da sam ja NEKO
-Kakav je to bio neviđeni dosluh izvođača, Žarka u prvom redu, i publike. Rekla sam mu tada: 'Žarko, vi bi ovo mogli i da šapućete, svi bi razumeli'. To je bio njegov dar za glumu - njegova koža je glumila, kosa, oči. Svaki pokret je bio smišljen da iskonski prati ono što će reći - ocenila je Ognjenović.
Rediteljka je mišljenja da je Laušević znao šta sa svakom reči treba da uradi:
- Kanjoša je tako dobro složio u svojoj glumačkoj labaratoriji, da je to što je prikazivao izgledalo autentično, i vi ste verovali svakom njegovom gestu - istakla je Ognjenović.
(Tanjug)
BONUS VIDEO:
