ATENTAT BURETOM, STVARNA VISINA I MRŽNJA PREMA FRANCUSKOJ: Zanimljivosti o Napoleonu koje mnogi ne znaju (FOTO)

Ovo su neke od najzanimljivijih činjenica vezani za Bonapartu:

1. Oseća se iskompleksirano zbog naglaska

Napoleon je bio rodom sa Korzike, ostrva koje je pripadalo Republici Đenovi i koje je prodato Francuskoj samo godinu dana pre nego što se rodio.

Francuski se nije govorio u njegovoj porodici i on ga je sam naučio tek sa 10 godina. Čak i tada, zadržao je snažan đenovljanski naglasak zbog čega se osećao veoma iskompleksirano.

2 . U mladosti je mrzeo Francusku

Jedan od najpoznatijih Francuza u istoriji odrastao je mrzeći zemlju kojom će upravljati i koja će ga pretvoriti u nacionalni simbol. Napoleon je smatrao Francusku ugnjetačem rodne Korzike i mrzeo je, uprkos tome što je služio u francuskoj vojsci.

3. Postao je oficir sa 16, a u revoluciji se borio sa 20

Napoleon je pokazivao svoje vojne veštine od malih nogu. Sa samo 10 godina upisao je vojnu akademiju, a sa 16 je završio za artiljerijskog potporučnika. Po izbijanju Francuske revolucije, sa samo 20 godina, imenovan je za drugog komandanta Nacionalne dobrovoljačke garde Korzike.

4. Bio je samouk

Napoleon nije bio sjajan učenik u školi, ali je mnogo čitao, posebno o vojnim i političkim temama. Divio se velikim vođama iz prošlosti, posebno Aleksandru Velikom, i mogao je da provodi sate proučavajući njihovu taktiku. NJegov brz uspon može se delimično objasniti prethodno navedenom činjenicom, zajedno sa velikom harizmom.

5. Nije bio prenizak, u stvari bio je iznad tadašnjeg proseka

Napoleon je imao nekoliko nadimaka koji aludiraju na njegov navodni nizak rast, ali u stvarnosti je bio viši od francuskog proseka tog vremena, sa 168 cm. Razlog zašto se verovalo da je nizak je zbog zabune: kada je umro njegova visina je merena novom jedinicom, francuskom stopom, čija dužina je bila drugačija od engleske.

Mnogi koji ga nikada nisu lično videli verovali su da je njegova visina data u engleskim stopama, što je odgovaralo visini od 157 cm.

6. Pokušali su da ga ubiju buretom vina

Godine 1800., nekoliko rojalističkih zaverenika je pokušalo da ubije Napoleona. Tako što su postavili bure za vino napunjeno barutom na rutu kojom je trebao da ode do Pariske opere.

Međutim, kočija je išla brže nego što se očekivalo i osoba zadužena za paljenje fitilja pogrešno je izračunala vreme, pa je bure eksplodiralo kada je Bonapartina kočija već prošla: petoro ljudi je poginulo, ali je Napoleon ostao nepovređen.

7. Kidnapovao je rimskog papu

Godine 1809. Napoleon je odlučio da se razvede od svoje prve žene, Žozefine, da bi se oženio ćerkom austrijskog cara. Pošto papa Pije VII nije bio voljan da odobri ovaj potez, Bonaparta je uhapsio papu i "pozvao" ga da boravi u Francuskoj dok ne prihvati ovaj i druge njegove zahteve, kao što je potpisivanje konkordata u korist njegovih interesa.

8. Betoven je želeo da mu posveti simfoniju

Kompozitor Ludvig van Betoven osećao je i divljenje i mržnju prema Napoleonu. Betoven se divio ovom čoveku skromnog porekla koji se izdigao na te visine i želeo je da mu posveti svoju Treću simfoniju pod nazivom Eroika.

Međutim, kada se Napoleon proglasio za cara, Betoven koji je simpatizovao liberalne ideje, bio je razočaran njegovim arogantnim stavom i promenio je naslov u "Herojska simfonija, sastavljena za proslavu sećanja na velikog čoveka".

9. NJegov omiljeni konj je uzet kao ratni plen

Napoleon je gajio veliku strast prema konjima: imao ih je 130, od kojih mu je omiljeni bio Marengo. On ga je pratio u najvažnijim bitkama. Kod Vaterloa, Marengu je na bojnom polju pronašao britanski poručnik, koji ga je odveo u Englesku i prodao potpukovniku Vilijamu Angerštajnu. Angerštajn je držao Napoleonovog konja sve dok nije umro, ali priča se tu ne završava: dao je njegova prednja kopita da se pretvore u burmutije.

10. Da li je umro od trovanja?

Decenijama se šuškalo da su Napoleona nasmrt otrovali njegovi engleski otmičari tokom izgnanstva na ostrvu Sveta Jelena. Ovo je poluistina: on je sigurno otrovan, ali ne namerno.

Papir koji je prekrivao zidove njegove rezidencije - koju je sam izabrao - sadržao je visoko otrovno jedinjenje arsena koje se u to vreme naširoko koristilo za dobijanje zelene boje papira, a koje je verovatno bio uzrok raka stomaka koji je doveo do njegove smrti.