SAVETI OCA DUŠANA: Kako se pomoliti Bogu

Pravoslavne molitve predstavljaju jedan od najbitnijih delova duhovnog života vernika Pravoslavne crkve. Ove molitve često imaju duboko teološko i mistično značenje, a vernici ih koriste kako bi izrazili svoju veru, pokajanje, zahvalnost i molbe Bogu.

Vernici su često u zabuni kako se treba moliti, posebno kada je neka specifična situacija u životu. Protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić danas rešava to pitanje.

- Jedan učenik Hristov postavio pitanje Hristu: 'Gospode, nauči nas moliti se Bogu'. Ta molba je proizvela najveću reku molitve u svetu, Molitvu Gospodnju Oče naš…, koju iz dana u dan, iz godine u godinu, iz veka u vek ponavljaju molioni sledbenika Hristovih. Dobro je što ništa ne znamo o tom učeniku, jer on na taj način predstavlja sve nas. Svi smo mi predstavljeni u njemu i on u naše ime govori: 'Gospode, nauči nas moliti se Bogu!'

- Svaka molitva, izgovorena rečima ili ostala u mislima, proiznesena glasno ili šapatom, kroz hiljadama godina stare psalme ili slobodno nadahnuće iz srca, ustvari je izlazak pred Boga. O tome je Hristos govorio i Samarjanki: 'Kad bi ti znala dar Božji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi tražila od njega i on bi ti dao vodu živu' (Jovan 4, 10). Tim rečima Hristos nam je dao ključ za shvatanje nastanka molitve.

- Možda ste čuli priču o Svetom Savi, kada je učio nepismenog čoveka da se moli Bogu. Našao ga Sveti Sava kako preskače neki šanac i kad skoči na jednu stranu on kaže 'Ovo tebi', a na drugu stranu, kaže 'Ovo meni'. Upita ga Sveti Sava šta to radi, a on odgovori: 'Molim se Bogu'! 'Zašto se tako mučiš', reče mu Sveti Sava, 'ja ću te naučiti kako da se lakše moliš'. I nauči ga Sveti Sava molitvu Gospodnju, 'Oče naš'… Ovaj čovek zahvali, a Sveti Sava sede na lađu i otplovi. Odjednom, vide on onoga čoveka kako trči po vodi i viče: 'Oprosti duhovniče, ja zaboravih onu molitvu, pa ne znam šta ću sada'! Odgovori mu Sveti Sava: 'Dobri čoveče, kad je tvoja vera tako jaka da ideš po vodi kao po suhom, nastavi i dalje da se moliš kao i dosad'. Priča je priča, ali i dobra pouka. Naša molitva će biti ugodna Bogu, pa ma je mi čitali iz najopširnijeg molitvenika ili izgovarali svojim rečima, samo da je prožeta čvrstom verom u Boga i milost NJegovu i da znademo šta od Boga tražimo. Zna Otac vaš šta vam treba pre no što zaištete od njega (Matej 6, 8), ali On želi da mu se obraćamo za sve naše potrebe.

- I Bog će uslišiti sve naše molbe, za nas i bližnje od koristi, jer On nam kaže: 'Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se' (Matej 7, 7).

Na pitanje kako usaglasiti svakodnevni a duhovnim životom, otac Dušan je dao više nego ilustrativni odgovor verniku koji je iskazao zabrinutost da zbog bavljenja sportom ne može da se moli i da posti:

- Kažeš da treniraš svaki dan. Znači, aktivno se baviš nekim sportom. U sportu, pojedinačnom ili kolektivnom, mora postojati snažna koncentracija, kako bi postigao svoj ili svoje ekipe cilj. Kad je tako, onda se čudim kako ne možeš da se koncentrišeš na molitvu i post, kako to da posna hrana otežava ili onemogućava treninge. Dobar sportista mora da bude i dobar vernik, jer sportista poštuje disciplinu, čini duhovni i telesni napor da bi postigao cilj, uzdržava se od prejedanja i alkohola, duvana i narkotika, u svemu živi urednim životom. A to Bog i Crkva zahtevaju i od svojih vernika. Da disciplinovano poštuju Božje i crkvene zapovesti, da se trude, telesnim i duhovnim snagama, da očuvaju svoj život u zajednici sa Bogom i svojim bližnjima. Zamisli jednog fudbalera koji vredno trenira, ali utakmicu uvek posmatra sa klupe za rezervne igrače. Vernik, koji se svakodnevno, kao i Ti, redovno moli, koji se pokaje za svoje propuste, greške i ogrešenja, pred samim sobom, koji posti na Badnjak, možda i Veliki petak, na 'velike svece i velike dane', a ne posti sredu i petak, kao ni višednevne postove i, konačno, koji se ne pričešćuje, liči na fudbalera sa klupe. Zar to može biti cilj dobrog fudbalera i dobrog vernika. Uznastoj zato, dragi brate, da povežeš post i molitvu, jer su to krila vrlinskog života čovekovog, koja ga uzdižu ka Bogu. A Hristos je rekao da se i zli dusi, dakle sva iskušenja čovekova, mogu odagnati samo molitvom i postom (Matej 17, 21)

Postoje četiri stepena molitve:

Prvi stepen-molitva telesna, stajanje, čitanje.
Drugi stepen je molitva u kojoj su reči povezane sa umom (pažljiva molitva).
Treći stepen je kada svaka reč molitve "odjekuje" ne samo u umu već i u srcu. Ako se u molitvi izražava neka molba onda se u srcu oseća silna želja za tim što se traži.
Četvrti stepen je molitva bez reči, stajanje pred Gospodom u miru i potpunoj predanosti.

Najvažnije je čuvanje srca u miru. U srcu treba da vlada mir, ćutanje. Kada osetimo pogodno raspoloženje možemo prekinuti ćutanje završenjem Isusove molitve. Ona je u početku glasila: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji i Reči Božija, Bogorodice radi, pomiluj me!". Vremenom su monasi skraćivali molitvu i ona danas glasi: "Isuse, Sine Božiji, pomiluj me!". Molitva se izgovara sa osećanjem ako ne možemo onda pokušajmo da srcem pripadnemo Gospodu. Kako budemo napredovali u čuvanju mira u srcu i u sabranosti uma u srcu, Bog će nam ranije ili kasnije prema stepenu čežnje dati dar stalne umosrdačne molitve. Molitva će se vršiti u srcu lako i neosetno kao disanje, bez prestanka će teći u nama.

Molitve

Molitva Gospodnja

Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da budevolja Tvoja i na zemlji kao što je na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga.

Molitva Presvetoj Bogorodici

Bogorodice Đevo, raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom; blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših. Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin.

Molitva Svetom Savi

O, sveštena glavo, preslavni čudotvorče, Svetitelju Hristov Savo, srpske zemlje prvoprestolniče, čuvaru i prosvetitelju, a svih hrišćana dobronadežni pred

Gospodom zastupniče, Tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo učesnici ljubavi Tvoje prema Bogu i bližnjima kojom je duša tvoja za života ispunjena bila. Ozari nas istinom, prosvetli um i srce naše svetlošću Božanstvene Nauke. Nauči nas da po primeru Tvome, ljubimo Boga i bližnjega svoga i zapovesti Gospodnje nepogrešivo da ispunjavamo, da budemo i mi čeda Tvoja, ne samo po imenu, nego i po celom životu svom. Moli se, Sveti Arhijereju, za Svetu Pravoslavnu Crkvu i otadžbinu Tvoju zemaljsku, koja Te uvek sa ljubavlju poštuje. Pogledaj milostivo na svaku dušu vernih Tvojih poštovalaca, koji traže milost i pomoć Tvoju. Budi nad svima u bolestima lekar, u jadima posetilac, u bedama i nevoljama pomoćnik, a u času smrtnome milostivi pokrovitelj i zaštitnik, da se pomću Svetih Tvojih molitva udostojimo i mi grešni da zadobijemo večno spasenje i nasledimo Carstvo Nebesko. Da, Sveče Božiji, ne postidi uzdanja našeg, koje na tebe čvrsto polažemo, nego nam ukaži tvoju mnogomoćnu zaštitu, da slavimo i pojimo divnoga među svetima svojima, Oca i Sina i Svetoga Duha, svagda sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Svagdašnje molitve pravoslavnog hrišćanina

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin. Slava Tebi, Bože naš, Slava Tebi. Care Nebesni, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, Riznice dobara i davaoče života, dođi i useli se u nas i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše. Sveti Bože, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomiluj nas (triput). Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladiko, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoći naše, imena tvoga radi. Gospode pomiluj (triput). Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Simvol Vere

Verujem u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Jedinorodnog, od oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog; rođenog, ne stvorenog, jednosuštnog ocu, kroz Koga je sve postalo; Koji je radi nas ljudi i našeg spasenja sišao sa nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Đeve, i postao čovek; I koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben; I koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu; I koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca; I koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, NJegovom carstvu neće biti kraja. I u Duha Svetoga, Gospoda, Životvornoga, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke. U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova. Čekam vaskrsenje mrtvih. I život Budućega veka. Amin.

Himna Bogorodici

Dostojno je vaistinu da blaženom zovemo Tebe, Bogorodicu, uvek blaženu i svebesprekornu, i Mater Boga našega.Časniju od Heruvima i slavniju neuporedivo od Serafima, Tebe što Boga reč neporočno rodi, vaistinu Bogorodicu, mi Te veličamo.

(Srbija Danas)