Vernici se trude da najosnovnije običaje ispune, počev od posnog Badnjeg dana ukoliko nisu postili prethodnih 40. Badnji dan provodimo sa porodicom, u svom domu, a običaj je da se svi njeni članove okupe za večerom, koja je neizostavno posna. Veruje se da za vreme ovih praznika dom treba da bude u miru i bez svađe, a svi dugovi da se vrate kao i pozajmljene stvari.
Foto: Profimedia
Poslovi se delimično dele na muške i ženske, gde muškarac izjutra na Badnji dan ide po Badnjak i donese u svoj dom. On se uveče pali, a veruje se da ukućani ne treba da spavaju dok on ne izgori. Badnjak je simbol izobilja i zdravlja.
Žene ostaju kod kuće da pripremaju trpezu za Badnje veče i Božić.
Sutradan, 7. januara slavi se rođenje Hrisovo, Božić. Žene tada prave česnicu i narodni pozdrav tada glasi Hristos se rodi“, a ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi“.
Zavisno od običaja koji su u određednom domu ostali u domu se nalazi slama, deca glume piliće, u nekim krajevima česnica je slatka, negde se veruje da na trpezi ne sme da se nađe piletina, ćuretina ili pačetina. U nekim domovima deci se spremaju pokloni, dok u modernije doba položajniku se daje novac.
Danas mnogi pominju da je Božić s najradosniji i najveći pravoslavni praznik, a druge strane crkva veruje da je to ipak Vaskrs jer je tada Isus Hrist pobedio smrti i podario život večan dok je Veliki Petak najtužniji, kada se iz iz rana Hristovih lila je krv niz telo i drvo Krsta na zemlju.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
