Često imamo prilike da na različitim kanalima gledamo legendarni film "Marš na Drinu", a čuvene su i replike koje se i dan-danas prepričavaju.
Međutim, malo je poznato današnjim mladim generacijama koliko je velik i značajan bio upečatljivi glumac Aleksandar Gavrić koji je ulogom Bata Koste - kaapetana Koste Hadživukovića osvojio naša srca.
Delovi u kojima on sa LJubom Tadićem u ulozi majora Kursule na šaljiv i dosetljiv način pričaju o napadu na Drinu ostavili su pečat kako u kinematografiji, tako i u obrazovanju i svesti o srpskoj istoriji svih onih koji su stasavali uz filmove koji su obeležili celu jednu epohu.
Pričešćeni Dorćolac
"Moji sugrađani imaju običaj da kažu: "Ko god nije pio vodu pod dunavskim mostom nije pričešćeni Beograđanin". A ja sam u ranoj mladosti ispio i za - dva pričesta! Svet sam ugledao dole na Dorćolu (28. maja 1932), detinjstvo proveo na širokom prostoru između dunavskih sprudova, Jovanove pijace, alaskih koliba, depoa Centrale I Jevrejske ulice. Đak prvak sam bio kod Saborne crkve . a maturant u prvoj muškoj gimnaziji. Dorćolac sam od glave do pete." (Arhiv Borbe, Sport i svet, 9.7.1971.)
Pročitajte još
Foto: Arhiv Novosti
Košarka, kolo, pa film
Na pitanje kako je postao glumac, govorio je:
"Igrao sam košarku u "Partizanu" i bio član ansambla narodnih igara "Kolo" . Neki moji drugovi hteli su da konkurišu za prijem u Pozorišnu akademiju. Zvali su i mene, Ideja mi je bila smešna. Nikada nisam razmišljao o glumi kao pozivu. Ipak, nagovorili su me. Pitao sam ih šta da recitujem na prijemnom ispitu. Neko je rekao Hljestakova iz Gogovljevog "Revizora". Naučio sam jedan monolog. Pre polaska na ispit svratio sam kod fotografa u centru grada da mi napravi fotogradije koje je trebalo da proiložim uz molbu . Fotografije su bile očajne. Izgledao sam komično. Posvađao sam se sa fotografom i rekao mu da će biti krivac ako me neprime na Akademiju. Vikao sam na njega bez razloga. Komisija slike nije ni pogledala, A mene su, ipak primili." (Arhiv Borbe, 6.1.1963.)
Uloga kapetana Lešija ga je zasigurno vinula u vinula u zvezde, a evo kako je Aca govorio o toj ulozi:
"Kapetana Lešija podjednako volim i mrzim. Volim ga jer mi je omogućio da postanem bogat i tražen. No ponekad ga više mrzim. Mrzim ga jer je mene identificirao sa samim sobom. Publika u meni vidi kapetana Lešija, režiseri su uvereni da Aca Gavrić može samo igrati u ulogama "kapetana heroja i avanturista". Režiseri o meni, izgleda, nisu razmišljali, ili sam možda ja kriv što je Leši ispao tako dobar. Tek je jedno sigurno: veruje se da ne mogu igrati ništa drugo osim takvih uloga. Sve je to stvorilo u meni izvestan otpor prema tom liku." (Arhiv Borbe, 1.9.1965.)
Foto: Arhiv Novosti
Markantan, sa izraženim crtama lica, visok preko 190 centimetara, Aleksandara Gavrića je ova uloga zauvek ustalila kao nekog ko igra jake ličnosti, sposobne, neustrašive i naravno “dobre momke”.
Ironično, pre ovoga, a upravo zbog svog izgleda, Gavrić nije mogao da dobije veće uloge jer su ga reditelji smatrali “američkim tipom glumca” sa kojim Jugosloveni ne bi mogli da se poistovete. Zbog toga je jedno vreme igrao isključivo u pozorištu, i to u Zadru i Splitu. Ipak, Kapetan Leši je to sve promenio.
Oprobao se i u nemačkim i italijanskim akcionim filmovima.
Iako se sa velikim ambicijama okušao i u dramskim ulogama, publika ga je ipak najbolje upamtila kao “opasnog momka“ koji razbija negativce, postiže nemoguće i osvaja ženska srca.
U pokušaju da ovakav imidž promeni prekinula ga je saobraćajna nesreća – Aleksandar Gavrić je u svojoj 40 godini poginuo u udesu kod Inđije.
Sa njim je tada stradala i njegova 18-godišnja devojka Jasmina Lisac.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
