Често имамо прилике да на различитим каналима гледамо легендарни филм "Марш на Дрину", а чувене су и реплике које се и дан-данас препричавају.
Међутим, мало је познато данашњим младим генерацијама колико је велик и значајан био упечатљиви глумац Александар Гаврић који је улогом Бата Косте - каапетана Косте Хаџивуковића освојио наша срца.
Делови у којима он са Љубом Тадићем у улози мајора Курсуле на шаљив и досетљив начин причају о нападу на Дрину оставили су печат како у кинематографији, тако и у образовању и свести о српској историји свих оних који су стасавали уз филмове који су обележили целу једну епоху.
Причешћени Дорћолац
"Моји суграђани имају обичај да кажу: "Ко год није пио воду под дунавским мостом није причешћени Београђанин". А ја сам у раној младости испио и за - два причеста! Свет сам угледао доле на Дорћолу (28. маја 1932), детињство провео на широком простору између дунавских спрудова, Јованове пијаце, аласких колиба, депоа Централе И Јеврејске улице. Ђак првак сам био код Саборне цркве . а матурант у првој мушкој гимназији. Дорћолац сам од главе до пете." (Архив Борбе, Спорт и свет, 9.7.1971.)
Прочитајте још
Фото: Архив Новости
Кошарка, коло, па филм
На питање како је постао глумац, говорио је:
"Играо сам кошарку у "Партизану" и био члан ансамбла народних игара "Коло" . Неки моји другови хтели су да конкуришу за пријем у Позоришну академију. Звали су и мене, Идеја ми је била смешна. Никада нисам размишљао о глуми као позиву. Ипак, наговорили су ме. Питао сам их шта да рецитујем на пријемном испиту. Неко је рекао Хљестакова из Гоговљевог "Ревизора". Научио сам један монолог. Пре поласка на испит свратио сам код фотографа у центру града да ми направи фотоградије које је требало да проиложим уз молбу . Фотографије су биле очајне. Изгледао сам комично. Посвађао сам се са фотографом и рекао му да ће бити кривац ако ме неприме на Академију. Викао сам на њега без разлога. Комисија слике није ни погледала, А мене су, ипак примили." (Архив Борбе, 6.1.1963.)
Улога капетана Лешија га је засигурно винула у винула у звезде, а ево како је Аца говорио о тој улози:
"Капетана Лешија подједнако волим и мрзим. Волим га јер ми је омогућио да постанем богат и тражен. Но понекад га више мрзим. Мрзим га јер је мене идентифицирао са самим собом. Публика у мени види капетана Лешија, режисери су уверени да Аца Гаврић може само играти у улогама "капетана хероја и авантуриста". Режисери о мени, изгледа, нису размишљали, или сам можда ја крив што је Леши испао тако добар. Тек је једно сигурно: верује се да не могу играти ништа друго осим таквих улога. Све је то створило у мени известан отпор према том лику." (Архив Борбе, 1.9.1965.)
Фото: Архив Новости
Маркантан, са израженим цртама лица, висок преко 190 центиметара, Александара Гаврића је ова улога заувек усталила као неког ко игра јаке личности, способне, неустрашиве и наравно “добре момке”.
Иронично, пре овога, а управо због свог изгледа, Гаврић није могао да добије веће улоге јер су га редитељи сматрали “америчким типом глумца” са којим Југословени не би могли да се поистовете. Због тога је једно време играо искључиво у позоришту, и то у Задру и Сплиту. Ипак, Капетан Леши је то све променио.
Опробао се и у немачким и италијанским акционим филмовима.
Иако се са великим амбицијама окушао и у драмским улогама, публика га је ипак најбоље упамтила као “опасног момка“ који разбија негативце, постиже немогуће и осваја женска срца.
У покушају да овакав имиџ промени прекинула га је саобраћајна несрећа – Александар Гаврић је у својој 40 години погинуо у удесу код Инђије.
Са њим је тада страдала и његова 18-годишња девојка Јасмина Лисац.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
