Ovih dana, paniku u celom svetu izaziva omikron, novi soj korona virusa kom je SZO upravo dala takvo ime prema grčkom alfabetu, i koji je otkriven u Južnoj Africi. Detektovan je i u Belgiji i Nemačkoj, pa je veliki broj letova ka šest afričkih zemalja zabranjen...
- Taj omikron soj, zbog kojeg se sad digla ovolika frka, nađen je još početkom novembra i tada je bio interesantan da se prati. Obolelo je 90 ljudi u Južnoj Africi, nekoliko u Bocvani, ali još nema nikakvih podataka na osnovu kojih bi trebalo da se diže ovakva panika. Niko ne javlja da ti oboleli imaju težu kliničku sliku ili je zato veća smrtnost. Ne znamo kako mutacije utiču ni na prenošenje, ni na otpornost vakcina, ni na kliničku sliku, i to nikako ne može da se zaključi na osnovu mutacija - kaže Šekler.
Foto: RTS printskrin
On ističe da koronavirus spada u najstabilnije viruse i viruse najmanje podložne promenama, za razliku od virusa gripa.
- Svaki godine je drugi soj gripa, a delta soj korone ovde je već godinu dana, tako da je sve jasno. Grip i korona nisu iz iste familije virusa. Virus gripa ima osam parčića genoma i kada se dva virusa sretnu u istoj ćeliji, razmene te komadiće. Kada se neko inficira virusom influence, to jest dobije grip, u istom momentu inficira se s dva različita soja, onda se oni parčići koje sam pomenuo međusobno razmenjuju i to stvara mogućnost da se prave podtipovi, pa imate H5N1, H1N1, H1N2 i tako više od 250 osnovnih kombinacija. A koronavirus se sastoji iz jednog jedinog genoma, koji je najduži genom u prirodi. I ima 29.000 slova i mora negde neko slovo da se promeni u tome da bi se korona promenila. Znači, koronavirus spada, verovali ili ne, u najstabilnije viruse.
Foto: TV Pink printskrin
Zašto nas onda urniše skoro dve godine, pitanje je.
Pročitajte još
- Da sam u pravu, dokazuje i to da posle više od godinu i po dana pandemije koristimo iste vakcine i uopšte nisu morale da se menjaju. Za grip se svake godine u onu jednu bočicu vakcine ubacuju po četiri različita soja gripa u zavisnosti od toga koje su vrste prisutne na terenu. A mi se vakcinišemo već skoro godinu istim vakcinama, koje su efikasne. To govori da je ovo stabilan virus i da je budalaština da će morati da se menja. I ne treba uopšte da se obraća pažnja na varijante. To je pitanje za virusologe, imunologe i epidemiologe, za javnost je potpuno nebitno. Za javnost koronavirus je jedan - naglašava Šekler.
Na konstataciju da su vakcine izgubile na efektivnosti promenom sojeva, te daleko slabije deluju na delta u odnosu na prvobitni, vuhanski, Šekler kaže:
Foto: N. Skenderija
- Kada je vakcina protiv gripa efikasna 55 odsto, smatra se savršenom, a sve vakcine protiv korone imaju efikasnost veću od 80 odsto. U početku su imale i preko 90 odsto, što je nenormalno, i to je upravo zato što je ovaj virus stabilan.
Šekler je objasnio i zašto se, u tom slučaju, nismo već "ratosiljali" ovog virusa.
- Da se vakcinisalo više od 80 odsto svetskog stanovništva, već bismo imali koronu iza sebe. Povremeno bi se zaražavao neko ko nije vakcinisan, povremeno i neko ko jeste, ali mi to ne bismo primećivali, virus bi se prilagodio i postao blag, jedan od humanih, običnih virusa koji već postoje. Ali sve dok u Africi imate 2,5 odsto vakcinisanih, a svi ostali kontinenti blago ali sigurni idu prema tom procentu od 80 odsto, nema kraja. U jednom trenutku u Africi će virus da kruži, da se stvaraju novi sojevi i postojaće opasnost za nekoliko godina da se pojavi, toliko dugo će biti potrebno, pa će slabije da štite vakcine, pa ćemo opet da dođemo u istu situaciju. Poenta je da Africi moraju da se poklone vakcine. Na kraju će vakcine morati da budu poklonjene Africi, to je sigurno - ističe Šekler.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
