No, mnogi Turci kritikuju podilaženje svog predsednika talibanima. Brojke Ujedinjenih nacija nije moguće ulepšavati: stanje u Avganistanu je dramatično.
Prema procenama UN-ovih stručnjaka, oko 18 miliona ljudi u toj zemlji treba pomoć – to je više od polovine stanovnika. Središnju ulogu u rešavanju tih problema ima aerodrom u Kabulu.
Nakon povlačenja međunarodnih snaga ona više nije u funkciji. NJeno ponovno aktiviranje je uslov za brzo dopremanje hitno potrebne pomoći u zemlju.
Zbog toga se sada u fokusu međunarodne diplomatije našla Turska.
Ankara je od početka međunarodne vojne misije bila u Avganistanu, jedno vreme i s 2.000 vojnika.
Čak je od juna 2002. do februara 2003. i još jednom od februara 2005. do avgusta 2005. cela misija u kojoj su sudelovale 43 države bila pod turskim zapovedništvom. Glavni zadatak turskih snaga bilo je osiguravanje aerdroma.
Pročitajte još
Foto: Tanjug/AP
Na rubu samita NATO-a u junu turski je predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarao sa svojim američkim kolegom DŽoom Bajdenom o turskoj vojnoj podršci. Već tada se pričalo da će turska vojska nakon povlačenja Amerikanaca preuzeti obezbeđivanje kabulskog aerodroma.
Zato ne čudi to što talibani ovih dana s predstavnicima Turske i Katara vode razgovore o ponovnom otvaranju erodroma. No čini se da se namere turske vlade ne odnose samo na to pitanje.
- Pre nego što su talibani osvojili Kabul Ankara je verovala da će moći da definiše svoju novu ulogu u Avganistanu - kaže Kristijan Brakel, šef Zaklade Hajnrih Bol u Istanbulu.
On ističe da je Ankara pokušala da izoštri svoj spoljnopolitički profil na primeru Avganistana.
To je postalo jasno, kako kaže, kada je u proleće ove godine pokušala da organizuje mirovne pregovore između talibana i avganistanske vlade, i to u Istanbulu. No talibani su otkazali svoj dolazak.
Trenutno aerodrom u Kabulu osiguravaju avganistanski specijalci, no to je privremeno rešenje.
"Talibani nisu moja braća"
Pored SAD i druge zemlje smatraju da bi Turska ubuduće u toj regiji mogla da igra sve veću ulogu. I nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (SPD) je zbog toga prošlog vikenda posetio svog turskog kolegu Mevluta Čavušoglua, a glavni sekretar NATO-a Jens Štoltenberg čak govori o „ključnoj ulozi" Turske.
Turski angažman nailazi na odobravanje jer bi, kao pretežno muslimanska zemlja, mogla da odigra posebnu ulogu u razgovorima s talibanima, prema mnogim zapadnim posmatračima.
Međutim, rasprava o kontradiktornim izjavama portparola talibana Suheil Šahin pokazala je da ovu tezu treba uzeti s oprezom.
On je za Bi-Bi-Si pre samo nekoliko nedelja rekao da bi "svi strani vojnici, zaposleni, savetnici i treneri trebalo da se povuku iz zemlje." On je dodao da su Avganistan i Turska "braća po veri".
Turski predsednik rado koristi taj argument, pa kaže da nema kontradikcije između vere talibana i Turske.
Ali mnogi turski građani uopšte ne dele ovo gledište. To je vidljivo prvenstveno na društvenim mrežama. Mnogi korisnici su na izjave portparola Talibana odgovorili haštagom #TalibanKardešimDegildir ("Talibani nisu moja braća") i nisu štedeli Erdogana.
Poznati turski glumac i reditelj Ilias Salman je na Tviteru objavio da, ako se zanemari „vrlo mali i radikalni postotak", Erdoganove pristalice sigurno ne bi želele život kao u Avganistanu.
Zaoštravanje odnosa sa partnerima iz NATO
Uprkos ovim domaćim protestima, čini se da je turska vlada odlučna da uspostavi čvrste odnose sa novim vladarima u Avganistanu.
Razlog za ovo, s jedne strane, je taj što se Ankara plaši migracijskog talasa iz te zemlje ako se situacija ne stabilizuje.
Plašeći se izbeglica iz Avganistana, turska vlada je poslednjih dana ubrzala izgradnju zida na granici s Iranom. Ali Kristijan Brakel vidi još jedan razlog za angažovanje Ankare.
On pretpostavlja da ona želi da preuzme posredničku ulogu između Zapada i Avganistana kako bi poboljšala "svoju spoljnopolitičku reputaciju u Vašingtonu i Briselu, koja je u poslednje vreme ozbiljno oštećena".
I zaista, odnos Ankare sa njenim NATO partnerima trenutno je više nego napet. Neki partneri bili su iritirani odlukom Turske da u buduće štiti svoj vazdušni prostor ruskim protivraketnim sistemom S-400. Odnose je takođe zaoštrila rasprava o turskom masakru nad Jermenima u Prvom svetskom ratu. DŽo Bajden nazvao je zločine genocidom u proleće ove godine, što je izazvalo talas protesta u Ankari.
(Dojče Vele)
