Но, многи Турци критикују подилажење свог председника талибанима. Бројке Уједињених нација није могуће улепшавати: стање у Авганистану је драматично.
Према проценама УН-ових стручњака, око 18 милиона људи у тој земљи треба помоћ – то је више од половине становника. Средишњу улогу у решавању тих проблема има аеродром у Кабулу.
Након повлачења међународних снага она више није у функцији. Њено поновно активирање је услов за брзо допремање хитно потребне помоћи у земљу.
Због тога се сада у фокусу међународне дипломатије нашла Турска.
Анкара је од почетка међународне војне мисије била у Авганистану, једно време и с 2.000 војника.
Чак је од јуна 2002. до фебруара 2003. и још једном од фебруара 2005. до августа 2005. цела мисија у којој су суделовале 43 државе била под турским заповедништвом. Главни задатак турских снага било је осигуравање аердрома.
Прочитајте још
Фото: Танјуг/АП
На рубу самита НАТО-а у јуну турски је председник Реџеп Тајип Ердоган разговарао са својим америчким колегом Џоом Бајденом о турској војној подршци. Већ тада се причало да ће турска војска након повлачења Американаца преузети обезбеђивање кабулског аеродрома.
Зато не чуди то што талибани ових дана с представницима Турске и Катара воде разговоре о поновном отварању еродрома. Но чини се да се намере турске владе не односе само на то питање.
- Пре него што су талибани освојили Кабул Анкара је веровала да ће моћи да дефинише своју нову улогу у Авганистану - каже Кристијан Бракел, шеф Закладе Хајнрих Бол у Истанбулу.
Он истиче да је Анкара покушала да изоштри свој спољнополитички профил на примеру Авганистана.
То је постало јасно, како каже, када је у пролеће ове године покушала да организује мировне преговоре између талибана и авганистанске владе, и то у Истанбулу. Но талибани су отказали свој долазак.
Тренутно аеродром у Кабулу осигуравају авганистански специјалци, но то је привремено решење.
"Талибани нису моја браћа"
Поред САД и друге земље сматрају да би Турска убудуће у тој регији могла да игра све већу улогу. И немачки министар спољних послова Хајко Мас (СПД) је због тога прошлог викенда посетио свог турског колегу Мевлута Чавушоглуа, а главни секретар НАТО-а Јенс Штолтенберг чак говори о „кључној улози" Турске.
Турски ангажман наилази на одобравање јер би, као претежно муслиманска земља, могла да одигра посебну улогу у разговорима с талибанима, према многим западним посматрачима.
Међутим, расправа о контрадикторним изјавама портпарола талибана Сухеил Шахин показала је да ову тезу треба узети с опрезом.
Он је за Би-Би-Си пре само неколико недеља рекао да би "сви страни војници, запослени, саветници и тренери требало да се повуку из земље." Он је додао да су Авганистан и Турска "браћа по вери".
Турски председник радо користи тај аргумент, па каже да нема контрадикције између вере талибана и Турске.
Али многи турски грађани уопште не деле ово гледиште. То је видљиво првенствено на друштвеним мрежама. Многи корисници су на изјаве портпарола Талибана одговорили хаштагом #ТалибанКардеšимДегилдир ("Талибани нису моја браћа") и нису штедели Ердогана.
Познати турски глумац и редитељ Илиас Салман је на Твитеру објавио да, ако се занемари „врло мали и радикални постотак", Ердоганове присталице сигурно не би желеле живот као у Авганистану.
Заоштравање односа са партнерима из НАТО
Упркос овим домаћим протестима, чини се да је турска влада одлучна да успостави чврсте односе са новим владарима у Авганистану.
Разлог за ово, с једне стране, је тај што се Анкара плаши миграцијског таласа из те земље ако се ситуација не стабилизује.
Плашећи се избеглица из Авганистана, турска влада је последњих дана убрзала изградњу зида на граници с Ираном. Али Кристијан Бракел види још један разлог за ангажовање Анкаре.
Он претпоставља да она жели да преузме посредничку улогу између Запада и Авганистана како би побољшала "своју спољнополитичку репутацију у Вашингтону и Бриселу, која је у последње време озбиљно оштећена".
И заиста, однос Анкаре са њеним НАТО партнерима тренутно је више него напет. Неки партнери били су иритирани одлуком Турске да у будуће штити свој ваздушни простор руским противракетним системом С-400. Односе је такође заоштрила расправа о турском масакру над Јерменима у Првом светском рату. Џо Бајден назвао је злочине геноцидом у пролеће ове године, што је изазвало талас протеста у Анкари.
(Дојче Веле)
