Zato je poželjno da se povremeno vežba pravilno reagovanje u deliću sekunde u iznenadnim nepovoljnim saobraćajnim uslovima. Vežbom se postaje sigurniji i bezbedniji vozač.
Ako pripadate onoj grupi vozača koji na svaku opasniju situaciju reaguju naglim kočenjem, onda ste u grupi vozača koja je opasna za ostale učesnike u saobraćaju. Naglo kočenje je ponekad poslednja reakcija koju treba primeniti u potencijalno opasnim situacijama, jer se time blokiraju točkovi, a time se gubi kontrola nad automobilom što dodatno otežava situaciju. U sličnim prilikama mnogo je bezbednije zaobići vozilo ili neku prepreku koja se iznenada prepreči na putu, nego pokušavati naglim kočenjem.
Prvi korak u vežbanju sastoji se od upoznavanja vozača sa mogućnostima i ponašanjem njegovog automobila. Potrebno je da se pronađe neki slabo opterećen put ili još bolje neki napušteni parking, koji bi poslužio kao poligon za simulaciju opasnih saobraćajnih situacija.
Foto: Jutjub printskrin/Bojan Ristovic
Potrebno je testirati automobil kako po suvom tako i po klizavom kolovozu (neposredno posle kiše). Što se bolje upoznaju performanse automobila u ovakvim nepovoljnim uslovima to će biti sigurnije upravljanje i kontrola nad njim, čime se umanjuju moguće loše procene i greške u stvarnim opasnim situacijama u vožnji.
Razlog za ovakvo testiranje automobila je da vozač dobije neophodno samopouzdanje i da sazna šta sve može da očekuje od svog automobila u iznenadnim nepovoljim saobraćajnim uslovima.
Pročitajte još
Test se sastoji u simuliranju:
- Naglog kočenja - po suvom ili vlažnom kolovozu lako se uočava gubitak kontrole na automobilom.
- Naglog skretanja iz jedne u drugu kolovoznu traku (kao da se zaobilazi neka prepreka na putu) - potrebno je da se oseti kako se ponaša automobil pri ovakvom manevrisanju, koliko se zanosi ili proklizava.
- Dodavanja gasa pri skretanju - ako je automobil sa prednjim pogonom on će umesto da skreće nastaviti da ide pravo sve dok se dodaje gas, ako je automobil sa zadnjim pogonom sigurno će se zaneti u stranu, što može da dovede do njegovog prevrtanja.
Drugi deo vežbe sastoji se u pokušaju vizualizacije mogućih opasnih situacija, treba zamisliti neku potencijalno opasnu situaciju (iznenadno kočenje vozila ispred, otvaranje vrata na parkiranom automobilu pored puta, istrčavanje pešaka i sl.), zatim treba da se analizira kako treba reagovati u datoj situaciji, korak po korak. Saobraćajne nesreće se najčešće događaju zato što ih vozači nisu očekivali i nisu pravilno reagovali, najbolji način da se to izbegne je da vozač bude uvek spreman i siguran u sebe, a to se postiže ovakvim vežbama.
BONUS VIDEO:
