Зато је пожељно да се повремено вежба правилно реаговање у делићу секунде у изненадним неповољним саобраћајним условима. Вежбом се постаје сигурнији и безбеднији возач.
Ако припадате оној групи возача који на сваку опаснију ситуацију реагују наглим кочењем, онда сте у групи возача која је опасна за остале учеснике у саобраћају. Нагло кочење је понекад последња реакција коју треба применити у потенцијално опасним ситуацијама, јер се тиме блокирају точкови, а тиме се губи контрола над аутомобилом што додатно отежава ситуацију. У сличним приликама много је безбедније заобићи возило или неку препреку која се изненада препречи на путу, него покушавати наглим кочењем.
Први корак у вежбању састоји се од упознавања возача са могућностима и понашањем његовог аутомобила. Потребно је да се пронађе неки слабо оптерећен пут или још боље неки напуштени паркинг, који би послужио као полигон за симулацију опасних саобраћајних ситуација.
Фото: Јутјуб принтскрин/Bojan Ristovic
Потребно је тестирати аутомобил како по сувом тако и по клизавом коловозу (непосредно после кише). Што се боље упознају перформансе аутомобила у оваквим неповољним условима то ће бити сигурније управљање и контрола над њим, чиме се умањују могуће лоше процене и грешке у стварним опасним ситуацијама у вожњи.
Разлог за овакво тестирање аутомобила је да возач добије неопходно самопоуздање и да сазна шта све може да очекује од свог аутомобила у изненадним неповољим саобраћајним условима.
Прочитајте још
Тест се састоји у симулирању:
- Наглог кочења - по сувом или влажном коловозу лако се уочава губитак контроле на аутомобилом.
- Наглог скретања из једне у другу коловозну траку (као да се заобилази нека препрека на путу) - потребно је да се осети како се понаша аутомобил при оваквом маневрисању, колико се заноси или проклизава.
- Додавања гаса при скретању - ако је аутомобил са предњим погоном он ће уместо да скреће наставити да иде право све док се додаје гас, ако је аутомобил са задњим погоном сигурно ће се занети у страну, што може да доведе до његовог превртања.
Други део вежбе састоји се у покушају визуализације могућих опасних ситуација, треба замислити неку потенцијално опасну ситуацију (изненадно кочење возила испред, отварање врата на паркираном аутомобилу поред пута, истрчавање пешака и сл.), затим треба да се анализира како треба реаговати у датој ситуацији, корак по корак. Саобраћајне несреће се најчешће догађају зато што их возачи нису очекивали и нису правилно реаговали, најбољи начин да се то избегне је да возач буде увек спреман и сигуран у себе, а то се постиже оваквим вежбама.
БОНУС ВИДЕО:
