30 CAKANINIH REPLIKA: Scene iz Otvorenih vrata za pamćenje
Izvor: Nportal
19.03.2024
20:11
VESNA TRIVALIĆ spada u glumice koje regionalna publika jednostavno obožava, a ona je odigrala veliki broj nezaboravnih rola. Ipak, nijednu njenu ulogu nismo voleli kao postmodernistkinju i humanistkinju Katarinu Anđelić Cakanu!
Poznata Beograđanka iza sebe ima višedecenijsku uspešnu karijeru i spada u najpopularnije domaće glumice i miljenike publike.
Završila je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u trenutku kada je već iza sebe imala desetine uloga i veliku slavu – upisala ga je iz drugog pokušava 1984, a diplomirala tek 2003. na nagovor svog profesora Vladimira Jevtovića.
Među nezaboravnim junakinjama Vesne Trivalić koje se i danas citiraju su Violeta Zubić u "Mi nismo anđeli", Bisenija u "Porodičnom blagu" i Smiljka u seriji "LJubav, navika, panika", ali na ime popularne glumice je obično prva asocijacija Katarina Anđelić Cakana u "Otvorenim vratima".
Replike Katarine Anđelić Cakane u seriji "Otvorena vrata"
Ja ću da slavim šta ja hoću.
Umesto da od rođene porodice dobijem “Dobro jutro”, ja dobijem nervni slom!
Danas je nedelja, moj dan, dan u kome je ovaj stan prazan, dan kad se ja skinem gola pa se išaram karminom, pa se šetam! Je l’ jasno?
Pola sata imate vremena da svoje psihosomatske poremećaje dovedete u red, da se uljudite i da dočekamo goste.
Ako se ne nerviram, onda sam jako nervozna.
Sama, sretna, gotovo perfektna!
Upamtite! Mi nismo dovoljno bogati da bi nosili jeftine stvari.
Nije mi ništa. Dobro sam, samo mi malo nije dobro.
Ovakvo poniženje ne bih doživela ni u Ministarstvu za kulturu!
Budeš li još jednom toliko dugo nedostupan, naći ću te i ubiću te
Izađi mi iz aure!
Šta? Guši nešto? ‘Oće infarkt, neće infarkt?!
Tanka je linija između hladnih zidova Alkatraza i topline porodičnog doma.
Postoji samo jedna stvar, koja me sto puta više ubija od novokomponovanih narodnjaka u cik zore… optimizam. Ne mogu da podnesem taj lažni, ničim izazvani, potpuno nemotivisani optimizam.
Brojaću do tri. Ukoliko odmah ne izađeš iz mog stana i života, izlazićeš sukcesivno i to u delovima. Ali bez džigerice jer ći nju da pojedem.
Imam i ja svojih problema, ali od svih vaših ne mogu da dođem na red.
Ja od sad neću ništa više da radim. Ja sam žensko, domaćica, znači, ja samo gledam i samo se smeškam.
Bez telećih nežnosti, znaš da ne volim to.
Preporučujem groblje kao mesto oporavka!
Gledanje fudbala je poludovršena lobotomija.
Da li si primetio da ti od jutros nisam rekla da si idiot, iako si već za doručkom potrošio dozvoljenu kvotu za glupost?
Ja sam fer. Pre nego da počnem da ujedam, ja režim.
Ajde zato brže-bolje, napusti ovaj stan, zemlju, kontinent, jer ću te u protivnom nabosti na ražanj, ispeći za ručak i poslužiti meni i deci,
Ne mogu da podnesem ovoliki broj poremećenih po kvadratnom metru!
Niti umem sa ljudima, niti me to zanima.
Svetislave, nasmeši se… Da nasmejan pogledaš smrti u oči!
Svetislave, čuješ li kako ti se stopa mortaliteta lagano prikrada?!
Svetislave, ista majka nas je rodila, ista će te oplakivati!
Ti si nezrela, ja sam naoružana i depresivna i opasno je dirati me!
Kako to njegov, umalo da kažem mozak, kako to klupko ganglija uopšte radi?