Na dan početka proleća Sunce u Beogradu je izašlo u 05.40, a zaći će u 17.50, što znači da će obdanica trajeti 12 časova i 10 minuta, a noć 11 sati i 50 minuta.
Na dan prolećne ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemljina atmosfera prividno uzdiže Sunce iznad horizonta, napominju iz Astronomskog društva ''Ruđer Bošković''.
Prvi dan proleća nas odmah podseća i da će uskoro doći do "pomeranje sata" i da ćemo tada spavati jedan čas "manje", ali i da ćemo ubuduće imati više vremena da uživamo u danu po Sunčevom svetlu.
Ko je "kriv" za pomeranje kazaljki
Kada je reč o pomeranju kazaljki, za to je zaslužan novozelandski entomolog George Vernon Hudson.
Hudson je na osnovu svojih proučavanja o prilagođavanju životu u različitim uslovima došao do zaključka da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
Pročitajte još
Ove godine, letnje računanje vremena počeće 30. marta, na nedelju, 31. marta.
To znači da će naši časovnici otkucavati sat vremena kasnije, odnosno pomeriće se sa dva sata ujutro na tri. Letnje računanje vremena tako počinje - 31. marta.
Kada je reč o zimskom računanju vremena, vraćamo mu se 27. oktobra.
Prvo pomeranje sata u istoriji
Prvi put su praksu pomeranja sata uveli Nemci 1916. godine, a zatim su im se pridružile Velika Britanija i SAD.
Trenutno većina zemalja u Evropi i gotovo cela Severna Amerika pomeraju kazaljke na satu - dva puta godišnje.