На дан почетка пролећа Сунце у Београду је изашло у 05.40, а заћи ће у 17.50, што значи да ће обданица трајети 12 часова и 10 минута, а ноћ 11 сати и 50 минута.
На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта, напомињу из Астрономског друштва ''Руђер Бошковић''.
Први дан пролећа нас одмах подсећа и да ће ускоро доћи до "померање сата" и да ћемо тада спавати један час "мање", али и да ћемо убудуће имати више времена да уживамо у дану по Сунчевом светлу.
Ко је "крив" за померање казаљки
Када је реч о померању казаљки, за то је заслужан новозеландски ентомолог Георге Вернон Худсон.
Худсон је на основу својих проучавања о прилагођавању животу у различитим условима дошао до закључка да човеку више одговара живот дању него ноћу и због тога је 1895. године предложио да се казаљке на сату помере два сата унапред како би се током лета искористило више дневног светла него у поподневним сатима.
Прочитајте још
Ове године, летње рачунање времена почеће 30. марта, на недељу, 31. марта.
То значи да ће наши часовници откуцавати сат времена касније, односно помериће се са два сата ујутро на три. Летње рачунање времена тако почиње - 31. марта.
Када је реч о зимском рачунању времена, враћамо му се 27. октобра.
Прво померање сата у историји
Први пут су праксу померања сата увели Немци 1916. године, а затим су им се придружиле Велика Британија и САД.
Тренутно већина земаља у Европи и готово цела Северна Америка померају казаљке на сату - два пута годишње.
БОНУС ВИДЕО:
