Legenda narodne muzike i kompozitor Predrag Živković Tozovac bio je vrlo priznat u svetu muzike. Pričao je o teškom odrastanju, a kako je i on sam znao da istakne, jedan period života ni sam ne zna kako je uspeo da preživi.
Ovo je Tozovčevo sećanje na dane bosonoge, skinuto sa trake radio emisije "Sabor" Studija B od pre 30 godina.
Foto: Vikipedija
- Volim da pričam u "Saboru" Studija B, prija mi taj ležeran i opušten način. Svi intervjui koje sam do sada dao ličili su mi na policijsko saslušanje. A ja mrzim zatvor iz dna duše. Raduje me i taj povratak u moje detinjstvo. Raduje me i to što ću se prisetiti i nekih mojih pesama i ljubavi koje sam prilično zaboravio.
- Zatvor sam mrzeo i u stomaku - zato sam se i rodio pre vremena. Moja majka Budimka nosila me je jedva nekih sedam meseci i na moje insistiranje morala je da se porodi. Kasnije mi je pričala da sam još u stomaku bio nemiran i nestašan.
Pročitajte još
Tozovac je požurio da se rodi i makar nekoliko godina pre rata, onog velikog, drugog po redu, tako da mu je ostalo nekoliko godina za lepo i bezbrižno detinjstvo.
- Rođen sam 1936. u Kraljevu. Sa godinama nikad nisam imao problema. Uostalom, zbog moje kose ne mogu da bežim od činjenica. Moji roditelji (majka Budimka i otac Svetozar) su posle venčanja planirali da izrode čitav jedan fudbalski tim, budući da mi je otac bio odličan fudbaler. Ali, tek danas mi je jasno zašto sam ostao jedinac. U stvari, rat je bio taj koji je sprečio očeve gurmanske prohteve.
Foto: Arhiva Novosti/Reprint Sabor
- Do današnjeg dana ostadoh jedinac i, da znate, nije mi mngo žao. Siguran sam da su i moji roditelji smatrali da vredim za dvanaestoro. Iz detinjstva mi je ostala i jedna velika mana: čim čujem pesmu, dođe mi da razbijam i urličem.
Ono što je interesantno u vezi Tozovca je to što je svojevremno zbog pesama bio proganjan od UDB-e.
- Znao sam koliko reskiram kada sam komponovao pesme Šumadinac ja sam što šajkaču nosi, Vlajina, Igrale se delije na sred zemlje Srbije. Tako je došlo do Jeremije. Taj artiljerac koga sam opevao bio je prava prekretnica u mojoj karijeri. Ja sam mnogo dugo sirotovao u Beogradu, svirao u kafanama, ne možeš da uštediš ništa. I taman je krenulo, sa Jeremijom je puklo kao bomba, Srbi su pomislili "evo slobode, evo prave srpske pesme". A ništa u toj pesmi nije šovinističko, Jeremija čak i ne pominje da je Srbin, već peva o svom vojevanju, šta mu je ostalo kod kuće, livada, žena, komšinica, malo zemljice, i pevajući tu pesmu on hrabri sebe da se živ i zdrav vrati u svoje selo.
Foto: Petar Milošević
Da bi izbegao zatvor otišao je u Nemačku kod prijatelja, međutim kako je pričao, njegovu majku su zvali neki ljudi koji su se predstavljali kao funkcioneri i govorili da može da se vrati, i vratio se. Tada su počeli sa konstatnim poniženjima u sedištu tadašnje UDB-e. Oduzeli su mu i pasoš.
- Imao sam fenomenalno detinjsto i najbolje drugove. I ja sam kao mališan mnogo voleo fudbal, a u to vreme se do fudblaske lopte dolazilo teže nego do zlata. U mojoj ulici sam bio najveći majstor za pravljenje krpenjača, na veliku žalost moje bake Mileve koja je jadnica ostajala bez čarapa i ne znam kako me je trpela. Bio sam i odličan strelac iz praćke, maher za prozore. Komšije su me klele jer je u tadašnjoj oskudici stakla bilo nemoguće popraviti porazbijane prozore.
I kad je polovinom 60-ih zakoračio u diskografiju, Tozovac nije znao da omane. Još od prve ploče imao je podršku svoje majke Budimke koja mu kao tekstopisac potpisuje nekoliko pesama: "Siroma' sam al' volim da živim", "Oči jedne žene", "Jer skitnica ja sam", "Ne čekaj me majko".
Foto: Petar Milošević
- Imao sam strašne drugove i još bolje drugarice. Moji najbolji drugovi bili su Voja Cokulaš, Šilja, Škula, DŽamba, Vuk, Ciceron, Šarov. Kao što čujete - sve sama "plava krv". Moja majka ih je volela kao svoju decu. A opet, ako mi majka ne zameri, bio sam i ostao tatin sin, mada majku volim više od sebe. Mnoge pesme sam joj posvetio. Čitav jedan album sam posvetio mojoj Budimki i svim majkama.
- U osnovnoj školi sam bio jedan od najboljih đaka. I danas tvrdim da sam i kao klinac bio veoma pametan, ali šta to vredi - niko mi nije verovao sem moje Budimke. Od svih predmeta najviše sam voleo pevanje i srpski, a najmanje zemljopis i račun. Na raspustu sam odlazio na kupanje u hladni Ibar i mutnu Moravu. Doduše, kupali smo se još od Uskrsa. I to je bila provera naše muškosti. Posle tog uskršnjeg kupanja svi smo se osećali kao devojčice jer nam se muškost sasvim povukla.
BONUS VIDEO:
