- To je jedna, tada za mene, bila stravična priča. Mislim da je to bilo 1971. godine. Da li je to bio film "Most" Hajrudina Šibe Krvavca ili tako nešto, ali sve u svemu, stojimo gore na petnaestom spratu hotela "Ambasador" gde je bio bar. I stojimo, Boris Dvornik, Bata Živojinović, kasnije moj venčani kum, neuropsihijatar Zoran i ja.
- I Bata u jednom trenutku kaže meni "’ajde mali, ti si najmlađi, idi donesi četiri viskija. Uđem unutra na šank, daju mi i ja na onom ne ajnceru, nego poslužavniku, nosim četiri viskija - počeo je priču Živković.
Kada je doneo viski do mesta gde je ostavio tri prijatelja, zatekao je samo kuma Zorana. Pomalo unezverenog i uplašenog.
- On, onako začuđen, samo ćuti. Čujem ja glasove, a on stoji sam. Pitam gde su ova dvojica, on ćuti. Ali, ja onda krenem po glasovima koji su tu negde, a nigde ljudi nema. Naravno, pijana posla. Zatičem nezaboravnu sliku. NJih dvojica su se svojim kaiševima zakačili i vise nadole s Hotela "Ambasador". Razgovaraju i viču "gde je viski, gde je viski".
- Malo je falilo da ispustim onaj poslužavnik jer sam se prestravio. Strašno. Mislite da su se nešto prepali na moje reči i da tako nisu poplili viski? Posle kažem, "Pa Bato, šta to radiš, mogli ste da poginete", a on će meni "I-ha, pa nije to ništa, znaš gde smo sve mi visili i na kakvim koncima dok smo snimali "Most"!
Pročitajte još
Da bismo pojasnili, na poslednjem spratu hotela, takoreći terasi, bio je bar, ali posle simsa postoji još jedna šipka duž objekta. Za nju su se svojim kožnim kajiševima zakačili bardovi balkanskog glumišta.