Brnović je želeo da postane prvi pravoslavac senator u Vašingtonu, ali mu se ta želja nije ostvarila. Na pitanje kako bi opisao odnos sa Trampom sa kojim se nekoliko puta sastao u Beloj kući, Brnović odgovara:
Ja imam veoma interesantan odnos sa predsednikom Trampom. Sećam se da je, kada sam se kandidovao za Senat, on bukvalno pozvao moju majku i bio je veoma šarmantan. Prva stvar koju joj je rekao bila je "vi ste čvrsti ljudi...vi potičete iz teškog dela sveta, punog boraca..."
Veoma sam ponosan na moje etničke korene. Porodica mog oca je došla iz Crne Gore, a Brnovići su pleme iz LJešanske nahije. Porodica moje majke je došla iz Dalmacije i ja sam pravoslavni Srbin po veri, tako da možete da se kaže da sam pokupio ono najbolje od celog Balkana! Moja žena i ja smo se venčali u crkvi u kojoj su krštena i naša deca i to je crkva u Finiksu u Arizoni koju posećujem celog života.
Moja pravoslavna vera čini veliki deo onog što jesam. Smešno je kada se toga sada prisetim, ali kada sam odrastao praznici koje je slavila moja porodica, na primer, bili su različitih datuma za Božić i Uskrs (u odnosu na američke), što me je činilo posebnim u odnosu na društvo iz razreda. Čak i način na koji smo slavili Uskrs, sećam se da su moji prijatelji smatrali "čudnim" to što jedemo jagnjetinu za svaki Uskrs.
A tek naše prezime? Većina mojih nastavnika zapravo nije mogla da ga izgovori i nekada su ga čak i ismevali. Ali ja sam ga uvek sa ponosom prihvatao to da su moja porodica i naša crkva i običaji malo drugačiji u odnosu na one kod svih drugih. Zbog toga verujem da je važno da mojim ćerkama prenosim naše vrednosti i istorijsko znanje.
Pročitajte još
Uvek kažem da kada vaša porodica nije učila istoriju, već ju je proživljavala, onda imate jedinstven pogled na to koliko je važna sloboda. Bilo koja vlada koja je dovoljna velika da ti pruži sve, dovoljno je velika i da ti sve to oduzme.
Predsednik Tramp nije bio srećan zbog nekih stvari koje sam uradio vezanih za izbore 2020, ali kako nastavljam da razgovaram sa njim, podsećam ga da, pogotovo što je i on sam trenutno suočen sa pravnim bitkama, tužioci ne mogu prosto da nabacuju optužbe jednu za drugom da bi videli koja će da prođe.
U svakom slučaju, ja sam bio u Beloj kući nekoliko puta i svaki put sam morao da se uštinem zato što je teško poverovati da dete doseljenika koje rođeno u Americi, sa čudnim prezimenom koje ljudi i dalje ne mogu da izgovore, sedi u Ovalnoj sobi i ćaska sa predsednikom. Predsednik Tramp ume da posveti svoje vreme i brzo i duhovito razmišlja.
U trci za Senat, Tramp je podržao drugog republikanskog kandidata koji je na kraju izgubio od demokrata.
Na pitanje da li veruje da je Trampova podrška Blejku Mastersu, kojeg često zovu štićenikom milijardera Pitera Tila, bila odmazda protiv njega ili jednostavno vraćanje usluge svom bivšem donatoru, Brnović odgovara:
Rekao sam i predsedniku Trampu i ljudima iz medija da je najveća greška koju je predsednik Tramp uradio u poslednjih nekoliko godina bilo to što nije podržao moju kandidaturu za Senat SAD. Mi smo se i šalili u vezi sa tim. Činjenice kažu da sam ja pobedio u dve trke na nivou savezne države Arizona.
Iako sam 2018. potrošio manje novca za kampanju od Kirsten Sineme, ja sam dobio 80.000 sirovih (pojedinačnih, a ne delegatskih) glasova više od nje, koja je te godine osvojila senatorsku funkciju. Blejk Masters je imao uz sebe milijardera koji je desetinama miliona dolara pomagao njegovu kampanju. Ja sam verovatno mogao i to da preživim.
Ali, kada me predsednik Tramp nije podržao, bilo je nemoguće nadmašiti sav taj novac koji je trošen protiv mene i Trampovu podršku (Mastersu). Tako je kako je. Kako obično kažemo? ...Ako Bog da.
Ali, najveće razočaranje nije bilo zbog poraza, već zbog činjenice da me neka organizacija američkih Srba nije podržala. Sećam se da sam razmišljao kako nema nijednog pravoslavnog hrišćanina u Senatu i da ću, ako pobedim, da to promenim.
Naši ljudi se stalno žale kako ljudi (u Americi) ne razumeju naše probleme. Ja sam mogao da to promenim. LJudi žele da se naša kultura promoviše i da imaju "dobre" ambasadore tog "brenda", a ja sposoban za to. Ali, bez obzira na to, ta neka takozvana srpska politička organizacija nije želela da me podrži? Izgleda da neki ljudi nikako da shvate poruku da nas samo sloga spasava?
O američkim Srbima
- Ja sam čitav život u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Finiksu u Arizoni. Tamošnja zajednica se definitivno proširila tokom godina. Populacija (Srba) je velika, ali ne toliko velika kao na mestima poput Čikaga ili Detroita. A ponekad ljude jedino viđamo za Božić i Uskrs.
Ali, ja sam imao sreće da dobijem podršku mnogih ljudi iz crkve Svetog Save. I mi smo u zapadnom delu SAD takođe istinski blagosloveni time što imamo NJegovo Preosveštenstvo vladiku Maksima kao našeg duhovnog vođu - kaže Brnović.
Da li je teško uspeti u Americi kada vam se prezime završava na ić?
Amerika je zemlja mogućnosti. Ipak, smatram da se u Zapadnoj Evropi i u SAD, među etničkim grupama na koje jedino još možete da primenjujete stereotipe nalaze oni ljudi čije se prezime završava na "vich" ili "vac", kaže Brnović.
Samo razmislite o tome, u toliko TV serija i filmova je neki slovenski lik iz bivše Jugoslavije taj koji je "loš momak". Sećam se da su se, kada sam radio u kancelariji Državnog tužioca SAD, moje kolege "šalile" postavljajući mi pitanja poput "Kada si nabavio prvu trenerku" ili "Da li je crveni Marlboro tradicionalni poklon za bebe na Balkanu?". Da su ljudi davali takve komentare o bilo kojoj drugoj etničkoj grupi, dobili bi otkaz.
A, naravno, to se uvlači u zapadnu kulturu u mnogim oblicima. Razmislite samo o načinu na koji su ophodili prema nekome kao što je bio Vlade Divac dok je igrao košarku. On je uvek morao samo da se samo nasmeje na sve to.
Pogledajte kakav se animozitet stvara oko Novaka Đokovića, umesto da sportski komentatori priznaju da je on najbolji teniser u istoriji. Ali, ako se on uznemiri tokom meča, oni to predstave kao da on ne može da kontroliše emocije, a kada je Federer to radio, onda je to bio znak njegove usredsređenosti i odlučnosti.
Budimo iskreni, da se njegovo ime ne završava na "ich" Novaku bi bilo dozvoljeno da igra na US openu i Australijan openu pre nekoliko godina. Ali, on je ponovo nateran da igra ulogu "džokera" (lude).
A Nikola Jokić? On ima neverovatnu statistiku....ruši rekorde koje su postavili oni koji se smatraju najboljima svih vremena u košarci...pa ipak, komentatori kao da mu uvek daju neiskrene pohvale. Čak i prilikom utakmice Nagetsa (protiv Los Anđeles Lejkersa u plejofu) pre neko veče, kada je Nikola oborio rekord tripl dabl učinkom, intervju na nacionalnoj televiziji je bio sa drugim igračem.
Ja sam siguran da je Jokić sjajan saigrač, uostalom on najbolje dodaje loptu od svih centara u NBA, ali on često mora da se podređuje drugima. Znate ono, da ne talasa. I njega ne poštuju na isti način kao druge superstarove kada su u pitanju sudijske odluke.
Dakle, da li mislim da je teško uspeti na Zapadu ako si "vich/vac"? Apsolutno. Ali, naši ljudi su navikli da rade naporno i budu potcenjeni. To je u našoj DNK. I zato je važno da organizacije pokušaju da spoje dijasporu i stvore mogućnosti za zajednički rad. I zbog toga oni čije se prezime završava na "vich" treba da se više potrude da se staraju jedni o drugima.
Američko-srpski odnosi
Brnović ističe da su odnosi SAD i Srbije su na prekretnici.
- Mislim da postoje neki nesrećni stereotipi o bivšoj Jugoslaviji i Srbiji koji se i dalje provlače na Zapadu. Ali, to je nešto što bi Srbija mogla da iskoristi i kao svoju prednost pošto se nalazi na mestu na kojem se susreću Evropa i Azija. Takođe mislim da bi srpska vlada mogla bolje da promoviše svoje pozicije o važnoj ulozi koju zemlje poput Srbije mogu da odigraju kada je u pitanju trgovina i bezbednost u Evropi.
Mene zaista zabrinjava besciljnost i nedoslednost predsednika Bajdena u ovo odsudno vreme. Mislim da neizvesnost i slabost prizivaju opasnost. Ali, sam i optimista.
Smatram da u Srbiji ima marljivih i talentovanih ljudi, a ne samo sjajnh sportista. A kako Zapad to uviđa, biće i još ekonomskih mogućnosti - kaže Brnović.