Istraživanja pokazuju da se određene emocije mogu naslediti od roditelja To se zove "transgeneracijsko epigenetsko nasleđe" ili epigenetika, ali i kroz različite modele ponašanja i iskustva, dete takođe usvaja "emocionalni kod".
Evo kojih 8 emocija se mogu naslediti kroz porodičnu traumu, roditeljsko modelovanje ili ponašanje:
Bes
Postoje tri glavne vrste nezdravog besa: agresivna ljutnja, pasivno-agresivna ljutnja i supresivna ljutnja – sve to može negativno uticati na dete. Na primer, ako je roditelj agresivno ljut jer viče, njegovo dete bi moglo da odraste da oponaša isto ponašanje ili da nauči da ga preusmeri u svoju manifestaciju besa.
Sramota
Ovakvo osećanje najčešće podstiču reči koje čine da dete gubi na samopouzdanju: "Nikada nećeš biti dovoljno dobar" ili "Glup si". Detetu se uliva osećaj sramote i stida, takod a gubi samopouzdanje prilikom obavljanja važnih zadataka.
Foto: Profimedia
Pročitajte još
Krivica
Ovakva emocija je najčešće povezana i sa emocionalnom ucenom. Na primer, "Da me voliš, očistio bi kuһinju" ili "Nisi ovo uradio jer ti nije stalo do mame". Ovo su tipični primeri roditelja koji koriste krivicu kao "polugu". Ovo ponašanje, iako tipično, i dalje se smatra ekstremnim oblikom manipulacije.
Bespomoćnost
Podrazumeva igranje uloga žrtve. U ovom slučaju, roditelj koristi svoju prošlu traumu kao izgovor za loše ponašanje: "Ovako je mene moja majka tretirala" ili "Ponašam se tako jer naporno radim za tebe". Na ovaj način deca se uče da uvek traže izgovore za svoje loše postupke i usvajaju, odnosno "nasleđuju" ovakvo ponašanje.
Foto: Profimedia
Nesigurnost
Primarna razvojna taktika koju koriste deca je njiһova sklonost da proučavaju svoje roditelje u nastojanju da saznaju više o sebi. Problem sa ovim metodom samootkrivanja je u tome što dete može apsorbovati i nesigurnost roditelja. Nesigurnost koja dovodi do toga da roditelj zbog straһa ne traćži unapređenje može se lako pretočiti na dete koje će iz nesigurnosti neće otići na audiciju za predstavu.
Sebičnost
Ovo se najčešće vidi u porodicama u kojima nema međusovbnog poverenja i empatije između roditelja i dece, braće i sestri. U ranim fazama razvoja, poverenje je od suštinskog značaja, a kada ne postoji vezanost i blizak odnos, već fokusiranje samo an sebe, od nasjtarijih čkllanova porodice do najmlađih, usvaja se sebičnost.
Kritika
Neprestano kritikovanje deteta zbog toga šta nosi, kako izgleda, kako se ponaša ili sa kim se druži je iscrpljujuće. Naročito kada su ove kritike u kombinaciji sa: "Radim ovo samo zato što te volim." Za dete koje odrasta slušajući ovo, biti kritičan i osuđivati druge izgleda kao prirodna stvar. Ali nije, i zapravo je rizična jer moćže uništiti odnose i samopouzdanje drugih ljudi.
Foto: Profimedia
LJubomora
Kada dete ystalno u odnosu majke i oca primećuje ljubomoru, postoji rizik da usvoji takav model ponašanja u svojim odnosima. Takođe, zavist roditelja prema prijateljima, rodbini, komšijama može kod deteta probuditi slična osećanja, što izaziva toksično ponašanje.
Stručnjaci ističu da kroz usvajanje određenih modela ponašanja u porodici možemo naslediti razne emocije, a da mnoge od njih ostaju duboko zakopane u nama, pa nam je često teško i da ih prepoznamo i osvestimo. Zato je važno voditi računa o mentalnom zdravlju, bez obzira na uzrast i godine, i filtirrati osećanja, uzdvajajući ona koja nam pomažu da budemo bolji i da se osećamo bolje, od onih koji su toksični kako po nas, tako i po naše bliske ljude.
(yumama)
BONUS VIDEO:
