Истраживања показују да се одређене емоције могу наследити од родитеља То се зове "трансгенерацијско епигенетско наслеђе" или епигенетика, али и кроз различите моделе понашања и искуства, дете такође усваја "емоционални код".
Ево којих 8 емоција се могу наследити кроз породичну трауму, родитељско моделовање или понашање:
Бес
Постоје три главне врсте нездравог беса: агресивна љутња, пасивно-агресивна љутња и супресивна љутња – све то може негативно утицати на дете. На пример, ако је родитељ агресивно љут јер виче, његово дете би могло да одрасте да опонаша исто понашање или да научи да га преусмери у своју манифестацију беса.
Срамота
Овакво осећање најчешће подстичу речи које чине да дете губи на самопоуздању: "Никада нећеш бити довољно добар" или "Глуп си". Детету се улива осећај срамоте и стида, такод а губи самопоуздање приликом обављања важних задатака.
Фото: Профимедиа
Прочитајте још
Кривица
Оваква емоција је најчешће повезана и са емоционалном уценом. На пример, "Да ме волиш, очистио би куһињу" или "Ниси ово урадио јер ти није стало до маме". Ово су типични примери родитеља који користе кривицу као "полугу". Ово понашање, иако типично, и даље се сматра екстремним обликом манипулације.
Беспомоћност
Подразумева играње улога жртве. У овом случају, родитељ користи своју прошлу трауму као изговор за лоше понашање: "Овако је мене моја мајка третирала" или "Понашам се тако јер напорно радим за тебе". На овај начин деца се уче да увек траже изговоре за своје лоше поступке и усвајају, односно "наслеђују" овакво понашање.
Фото: Профимедиа
Несигурност
Примарна развојна тактика коју користе деца је њиһова склоност да проучавају своје родитеље у настојању да сазнају више о себи. Проблем са овим методом самооткривања је у томе што дете може апсорбовати и несигурност родитеља. Несигурност која доводи до тога да родитељ због страһа не траћжи унапређење може се лако преточити на дете које ће из несигурности неће отићи на аудицију за представу.
Себичност
Ово се најчешће види у породицама у којима нема међусовбног поверења и емпатије између родитеља и деце, браће и сестри. У раним фазама развоја, поверење је од суштинског значаја, а када не постоји везаност и близак однос, већ фокусирање само ан себе, од насјтаријих чклланова породице до најмлађих, усваја се себичност.
Критика
Непрестано критиковање детета због тога шта носи, како изгледа, како се понаша или са ким се дружи је исцрпљујуће. Нарочито када су ове критике у комбинацији са: "Радим ово само зато што те волим." За дете које одраста слушајући ово, бити критичан и осуђивати друге изгледа као природна ствар. Али није, и заправо је ризична јер моћже уништити односе и самопоуздање других људи.
Фото: Профимедиа
Љубомора
Када дете yстално у односу мајке и оца примећује љубомору, постоји ризик да усвоји такав модел понашања у својим односима. Такође, завист родитеља према пријатељима, родбини, комшијама може код детета пробудити слична осећања, што изазива токсично понашање.
Стручњаци истичу да кроз усвајање одређених модела понашања у породици можемо наследити разне емоције, а да многе од њих остају дубоко закопане у нама, па нам је често тешко и да их препознамо и освестимо. Зато је важно водити рачуна о менталном здрављу, без обзира на узраст и године, и филтиррати осећања, уздвајајући она која нам помажу да будемо бољи и да се осећамо боље, од оних који су токсични како по нас, тако и по наше блиске људе.
(yumama)
БОНУС ВИДЕО:
