Zubi su stari oko 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilnim ostacima neandertalca u istočnoj Evropi i drugim najstarijim ljudskim fosilima u Srbiji, tek nešto mlađim od pola miliona godina stare donje vilice čoveka iz Male Balanice otkrivene 2007. godine.
Do sada su ostaci neandertalca u Srbiji bili identifikovani samo na jednom lokalitetu, obližnjoj pećini Pešturina, u kojoj su 2015. godine otkriveni jedan zub i fragmentovana kost podlaktice neandertalca. Najdrevniji ostaci neandertalaca, starosti između 300.000-500.000 godina, identifikovani su na području zapadne Evrope, a vremenom se njihov areal proširio sve do zapadne Azije.
NJihovo prisustvo u Velikoj Balanici pre oko 300.000 godina predstavlja najraniji dokaz njihovog širenja prema istoku.
Na teritoriji Balkana pre 300.000 godina najverovatnije je došlo do kontakta evropskih i bliskoistočnih populacija.
Kako se navodi u saopštenju, još se ne može sa sigurnošću reći da li je do širenja kulturnih inovacija došlo migracijama ljudi ili razmenom ideja između zajednica, niti se mogu identifikovati izvorni nosioci ove tehnologije.
Izvesno je, konstatuju stručnjaci, da su ove inovacije dovele do konačnog uobličavanja kulturnih obrazaca karakterističnih za srednji paleolit, period koji predstavlja jednu od prekretnica u ranoj praistoriji čovečanstva.
Analiza zuba objavljena je u časopisu Journal of Human Evolution, jednom od vodećih časopisa koji objavljuje radove iz oblasti evolucije čoveka.
U projektu je učestvovao međunarodni tim stručnjaka iz Srbije i Kanade, koji vode profesori Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta UB i profesorka Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi.
Istraživanja su sprovedena u okviru rada na projektu NEEMO Fonda za nauku.
BO NUS VIDEO:
Pročitajte još
