Snajka Rod Stjuarta je u više navrata govorila o svom poreklu i precima.
Foto: Profmedia
- Moj deda pobegao je od komunističkog režima 1953. na ovom brodu s bakom i dvojicom najboljih prijatelja. Tražio je Ialijane da brod vrate u njegovo selo kako bi njegova porodica mogla i dalje ribariti. Naši rođaci još ga uvek koriste - napisala je Nikol na Instagramu.
Međutim, na društvenoj mreži "X" (nekada Tviter) potegla se tema da je Nikol zapravo unuka Andrije Artukovića, ozloglašenog ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, ministra policije u Pavelićevoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj.
Foto: Printskrin Instagram robystewart
- Petar Grašo pevao na svadbi sina Roda Stjuarta, a mlada Nikol Artuković je plakala kao kiša. Nije jasno da li od sreće što joj Grašo peva, ili od tuge jer joj je deda Andrija Artuković jedan od najvećih zločinaca, koji je otvorio jedini dečji logor na svetu, napisao je jedan korisnike gorepomenute društvene mreže.
Foto:Printskrin X
Prema pisanju Dubrovačkog dnevnika Andrija Artuković, koji je nakon Drugog svetskog rata pobegao u Ameriku, ali i brojni članovi njegove familije, bio je rođak Nikolinog pradede Vida. On je u Kaliforniji 1919. godine osnovao porodičnu kompaniju koja i dan-danas nosi njegovo ime.
Pročitajte još
Otac Rodove snajke Mark Nikolas Artuković preminuo je kada je imao 58 godina. Ona je jedno od šestero dece Marka Nikolasa Artukovića i Tine Artuković rođene Cvjetković: Ima braću i sestre Lusi, Kristinu, Anthonija, Andreu i Amandu.
Andrija Artuković uhapšen je u Los Anđelesu 14. novembra 1984. godine. On je pobegao u Ameriku 1948. godine, ali su američke vlasti uporno odbijale da ispune jugoslovenski zahtev za ekstradiciju. To se dogodilo tek 12. maja 1986. godine, a istog meseca je osuđen na smrt.
Artuković je je postao član ustaške organizacije 1929. Povezan je sa brojnim zločinima, pa čak i atentatom na kralja Aleksandra u Marseju. Ministar je postao 1941. godine, i bio je neposredno umešan u genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim nacionalnim manjinama.
Foto: Vikipedija
Samo dva dana nakon što je izručen iz SAD i na bolničkom krevetu iznesen iz aviona, otpočelo je suđenje.
U optužnici je pisalo da je početkom 1942. godine u blizini Vrginmosta, zbog odmazde, naredio je da se pohvata i ubije civilno stanovništvo okolnih sela, među kojima je najviše žena i dece. Krajem 1941. godine u Zagrebu na Krešimirovu trgu, gde je dovedeno oko 700 građana, među kojima žene i deca, naredio je da se prebace u sabirni logor u Kerestincu, a zatim izdao naredbu da se osobe u poslednjem delu kolone ubiju, nakon čega je 450 ljudi na livadi ubijeno iz mitraljeza, pisao je Večernji list.
Poslednji put je izveden pred sudsko veće 14. maja 1986. kada je osuđen na smrtnu kaznu koja nije izvršena jer je preminuo u januaru 1988. godine u bolnici Kaznenog doma u Zagrebu, od aneurizme.
BONUS VIDEO:
