Снајка Род Стјуарта је у више наврата говорила о свом пореклу и прецима.
Фото: Профмедиа
- Мој деда побегао је од комунистичког режима 1953. на овом броду с баком и двојицом најбољих пријатеља. Тражио је Иалијане да брод врате у његово село како би његова породица могла и даље рибарити. Наши рођаци још га увек користе - написала је Никол на Инстаграму.
Међутим, на друштвеној мрежи "X" (некада Твитер) потегла се тема да је Никол заправо унука Андрије Артуковића, озлоглашеног ратног злочинца из Другог светског рата, министра полиције у Павелићевој Независној држави Хрватској.
Фото: Принтскрин Инстаграм robystewart
- Петар Грашо певао на свадби сина Рода Стјуарта, а млада Никол Артуковић је плакала као киша. Није јасно да ли од среће што јој Грашо пева, или од туге јер јој је деда Андрија Артуковић један од највећих злочинаца, који је отворио једини дечји логор на свету, написао је један кориснике горепоменуте друштвене мреже.
Фото:Принтскрин X
Према писању Дубровачког дневника Андрија Артуковић, који је након Другог светског рата побегао у Америку, али и бројни чланови његове фамилије, био је рођак Николиног прадеде Вида. Он је у Калифорнији 1919. године основао породичну компанију која и дан-данас носи његово име.
Прочитајте још
Отац Родове снајке Марк Николас Артуковић преминуо је када је имао 58 година. Она је једно од шестеро деце Марка Николаса Артуковића и Тине Артуковић рођене Цвјетковић: Има браћу и сестре Луси, Кристину, Антхонија, Андреу и Аманду.
Андрија Артуковић ухапшен је у Лос Анђелесу 14. новембра 1984. године. Он је побегао у Америку 1948. године, али су америчке власти упорно одбијале да испуне југословенски захтев за екстрадицију. То се догодило тек 12. маја 1986. године, а истог месеца је осуђен на смрт.
Артуковић је је постао члан усташке организације 1929. Повезан је са бројним злочинима, па чак и атентатом на краља Александра у Марсеју. Министар је постао 1941. године, и био је непосредно умешан у геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и другим националним мањинама.
Фото: Википедија
Само два дана након што је изручен из САД и на болничком кревету изнесен из авиона, отпочело је суђење.
У оптужници је писало да је почетком 1942. године у близини Вргинмоста, због одмазде, наредио је да се похвата и убије цивилно становништво околних села, међу којима је највише жена и деце. Крајем 1941. године у Загребу на Крешимирову тргу, где је доведено око 700 грађана, међу којима жене и деца, наредио је да се пребаце у сабирни логор у Керестинцу, а затим издао наредбу да се особе у последњем делу колоне убију, након чега је 450 људи на ливади убијено из митраљеза, писао је Вечерњи лист.
Последњи пут је изведен пред судско веће 14. маја 1986. када је осуђен на смртну казну која није извршена јер је преминуо у јануару 1988. године у болници Казненог дома у Загребу, од анеуризме.
БОНУС ВИДЕО:
