Pored sjajne glumačke ekipe koja je zaslužna za uspeh, njegov deo pripada i producentu i jednom od aktera "Heroja Halijarda" Nedeljku Bajiću. Posle nekoliko zajedničkih projekata, među kojima je najgledanija bila serija "Selo gori a baba se češlja", on je sa ocem Radošem učestvovao u kreiranju i ovog filma koji im je doneo planetarni uspeh.
Iako je primarno producent, malo ko zna da je Nedeljko još 1996, kada mi je bilo 20 godina, primljen u prestižnu školu glume "Li Strasberg" u NJujorku, ali se tom pozivu nije odazvao, kako je pojasnio, iz mnogo razloga. Pre svega zato jer je uvek birao porodicu ispred lične ambicije.
Ipak, otac mu je stvorio priliku da se oproba i kao glumac kada mu je napisao ulogu Stevice u filmu "Treća sreća". Nedeljko je tada bio u srednjoj školi, ali je potom usledila i nova rola.
- Radoš mi je ponudio ulogu Radoslava u "Selo gori a baba se češlja". Bio sam skeptičan, nisam verovao u sebe, a ispostavilo se da mogu (smeh). Moja škola glume su bili rad i veoma mnogo snimajućih dana s Draganom Nikolićem, Mandom, LJiljom Stjepanović, Olgom Odanović, Mirkom Babićem, kasnije i s Nebojšom Glogovcem i mnogim drugim velikanima. Ipak, najviše sam naučio od svog oca Radoša, s kojim sam puno razgovarao i čije sam savete i smernice slušao - ispričao je Nedeljko u intervjuu za TV Ekran.
Zanimljivo je da je Radoš ne samo uticao na životni poziv sina, već mu je možda simbolično i odabirom imena ukazao na ovaj put.
Pročitajte još
- Dobio sam ime delimično zbog toga što je Radoševa prva značajna uloga bila baš uloga Nedeljka Čabrinovića u filmu "Atentat u Sarajevu" Veljka Bulajića, a delimično i zbog toga što sam se rodio baš u nedelju. Trebalo je da se zovem Miloš, do svom dedi, Radoševom ocu, ali je ime Nedeljko pobedilo. Ne zameram mu ništa, zašto bih. Mislim da je baš to kako sam dobio ime jedna lepa i simpatična priča, neobična - dodao je Nedeljko, pojasnivši da li mu je nekada smetalo to što mu je otac uspešan i poznat.
- Kada sam bio baš mlad, nisam želeo da imam bilo kakve protekcije zbog toga što mi je otac javna ličnost. Bežao sam od toga, čak sam išao i u krajnost. Nisam želeo pomoć. Hteo sam sam da zaslužim nešto, odnosno da ne zaslužim i da snosim posledice. I kada smo počeli da radimo zajedno, smetali su mi razni komentari i bio sam osetljiv - istakao je glumac i producent pa nastavio:
- Danas, nakon skoro 20 godina, stvari su znatno drugačije. Apsolutno sam miran i malo šta uspe da mi zasmeta. DŽaba sebe uveravamo u nešto i ubeđujemo da smo posebni, da smo za nešto sposobni ili bolji od drugih, jer nas život vrlo brzo i lako demantuje ukoliko to nije tako. Ako čovek nije sposoban, ako nešto ne ume ili ne zna, to brzo postane jasno, ne može niko i ništa da mu pomogne. Isto tako i kada stvari idu u dobrom smeru - zaključio je Nedeljko.