ON JE BUDUĆI ŠEF NATO PAKTA? Sukobljavao se s Orbanom, vlada uz pomoć radikalne desnice (FOTO)

Kako bi podržala Rutea, Mađarska je imala svoje zahteve, među kojima je garancija da Mađarska neće morati da obezbedi finansiranje Ukrajine niti da šalje svoje vojnike u ratom razorenu zemlju. Uslov koji je prošle nedelje Stoltenberg ispunio, prenosi Rojters.

Orban i Rute su se u prošlosti sukobljavali nekoliko puta, a sada su se sastali na marginama večere lidera Evropske unije u Briselu u ponedeljak uveče, a odmah nakon sastanka porasle su nade da bi Ruteovo imenovanje u NATO konačno moglo da se ubrza.

Prema informacijama Fajnenšel tajmsa, Rute se juče uveče nije izvinio Orbanu zbog prethodnih primedbi na njegov račun. Rute se sukobio sa Orbanom zbog njegovih stavova o homoseksualnosti i reformi mađarskog pravosuđa.

Naime, za odluku o imenovanju generalnog sekretara alijanse potrebna je jednoglasna odluka svih zemalja članica, a Rute je upravo na tome radio.

Ko je Mark Rute?

Mark Rute je holandski političar rođen 1967. godine. Od 14. oktobra 2010. je premijer Holandije, a do 2023. bio je lider Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD).

Pročitajte još

HAOS UOČI PUTINOVE POSETE: Pucnjava na granici, mrtvi vojnici

11:10

OTROVNO STVORENJE Pogledajte šta je pronađeno u Budvi (VIDEO)

10:37

ŠOK: Gazdarica Ilijana dala radnici Draži auto za rođendan

13:20

DRAMA U HRVATSKOJ: Umrli nakon zaražavanja legionelom

15:02

Neoženjen je i član Holandske protestantske crkve. Kao premijer, Rute je i dalje predavao društvene nauke četvrtkom ujutru na koledžu Johan de Vit, srednjoj školi u Hagu. Poznato je da je Rute veliki obožavalac pisanja Roberta Karoa, posebno njegove knjige o Robertu Mozesu iz 1974. godine.

Završio je umetničku gimnaziju u Hagu, a iako je njegova prvobitna ambicija bila da postane koncertni pijanista, umesto toga se odlučio na studije istorije na Univerzitetu u Lajdenu , gde je magistrirao 1992.

Istovremeno je imao visoku poziciju u odboru Omladinske organizacije Sloboda i demokratija, omladinske organizacije VVD, čiji je predsednik bio od 1988. do 1991.

Radio je u nekoliko internacionalnih kompanija gde je uglavnom obavljao funkciju menadžera ljudskih resursa.

Obavljao je funkcije državnog sekretara u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku od 22. jula 2002. do 17. juna 2004. godine i državnog sekretara u Ministarstvu obrazovanja, kulture i nauke od 17. juna 2004. do 27. juna 2006. godine u prvom i drugom kabinetu premijera Jan Petera Balkenende. U junu 2006. godine podneo je ostavku na mesto državnog sekretara i postao vođa svoje partije u skupštini.

Na parlamentarnim izborima 2006. godine bio je kandidat svoje partije (Narodna partija za slobodu i demokratiju - VVD) za premijera. Kandidat je bio i na izborima 2010. godine posle kojih njegova partija postaje najjača u parlamentu. Izabran je za mandatara 8. oktobra 2010. godine. Rute je prvi liberalni premijer Holandije još od 1918. godine.

Vlada Marka Rutea je manjinska i vlada uz podršku Partije slobode Herta Vildersa. Ova partija se obično ne klasifikuje kao neonacistička zbog pozitivnih stavova o Izraelu ali su ostale stavke njene politike bliske toj ideologiji. Vilders je poznat po netolerantnim izjavama da „mrzi islam“, da bi muslimani koji žele da ostanu u Holandiji morali da se odreknu većeg dela Kurana, te da bi Muhamed u današnje vreme bio uhapšen kao terorista.

Javno je izneo stav da bi Kuran trebalo zabraniti kao fašističku knjigu kao što je zabranjen Majn kampf. Predložio je akcizu za nošenje tradicionalnih muslimanskih marama u iznosu od 1500 evra godišnje. Zastupa ideju o zabrani imigracije u Holandiju muslimanima kao i plaćanja onima koji su već naseljeni u Holandiji da odatle odu.

U kampanji se služio zastrašivanjem da će, ukoliko njegovi stavovi o islamu ne budu prihvaćeni, Evropa i Holandija ubrzo postati „Eurabija i Holandabija“.

Inače, Rutea podržava 29 od 32 zemlje članice u njegovom nastojanju da postane generalni sekretar, a među onima koji su uz njega su i najvažnije zemlje poput SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Nemačke.

Turska je u aprilu rekla svojim saveznicima da će takođe podržati Rutea.

Svoju podršku treba da da još Rumunija, prenosi Tanjug.

Podsetimo, bilo je nedoumica i da li će Slovačka dati zeleno svetlo Ruteu, ali nju je danas rešio predsednik ove države Peter Pelegrini.

- Slovačka je preferirala "geografski" bližeg kandidata iz centralne i istočne Evrope. Slovačka može da zamisli Marka Rutea kao šefa NATO i podržaće ga - rekao je Pelegrini posle samita Evropske unije u Briselu, prenosi Rojters.

Slovačka, koja se graniči sa Ukrajinom, naglasila je potrebu da sledeći šef NATO pomogne u rešavanju zaštite slovačkog vazdušnog prostora, rekao je Pelegrini, nakon što je prethodna slovačka vlada donirala Ukrajini sistem S-300.

- Tražićemo od NATO da negde u državama članicama pronađe sistem protivvazdušne odbrane koji bi mogao da bude postavljen u Slovačkoj dok zemlja ne bude imala svoj (protivvazdušni) sistem - rekao je Pelegrini.

Inače, NATO donosi odluke konsenzusom, tako da je svakom kandidatu potrebna podrška svih 32 saveznika.

Rumunski predsednik Klaus Johanis izjavio je u martu da se kandiduje za najviši položaj NATO, tvrdeći da je državama istočne Evrope potrebna bolja zastupljenost u evroatlantskim liderskim ulogama.