Uprkos velikim obećanjima na prošlogodišnjem samitu G7 u Hirošimi da će preduzeti konkretne korake "preduzimanju koraka za stvaranje sveta bez nuklearnog oružja“, najbogatije zemlje sveta nastavile su da se naoružavaju nuklearnim oružjem.
Prošle godine su nuklearne sile potrošile čak 10,7 milijardi dolara više na nuklearno oružje nego prethodne godine.
Najnoviji izveštaj Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja otkriva da je devet zemalja koje zvanično poseduju nuklearno oružje izdvojilo rekordnih 91,4 milijarde dolara u svoje arsenale.
Povećanje od 13 odsto u velikoj meri je rezultat potrošnje Vašingtona. Udeo SAD u ukupnoj potrošnji, 51,5 milijardi dolara, veći je od svih ostalih zemalja sa nuklearnim oružjem zajedno i čini 80 odsto povećanja potrošnje u 2023.
Pročitajte još
Iako najveći potrošač, SAD nisu proizvele nijednu novu bojevu glavu. Umesto toga, troše novac na modernizaciju i planiraju da zamene sve svoje nuklearne sisteme novijim verzijama u narednih nekoliko decenija.
Foto: Profimedia
Kina je pretekla Rusiju kao drugi najveći potrošač sa 11,9 milijardi dolara, a Rusija je treća sa 8,3 milijarde dolara. Slede Velika Britanija sa 8,1 milijardu, Francuska sa 6,1, Indija sa 2,7, Izrael sa 1,1, Pakistan sa milijardom i Severna Koreja sa 856 miliona dolara.
Tokom proteklih pet godina, globalna potrošnja na nuklearno oružje porasla je za trećinu. Podaci Stokholmskog instituta za istraživanje mira pokazuju da je broj aktivnih nuklearnih bojevih glava takođe nešto veći, na 9.585, uglavnom zato što je Kina povećala svoj arsenal sa 410 na 500. Najveće nuklearne sile ostaju, kao i od 1950-ih, SAD i Rusija, koje poseduju oko 90 odsto svih bojevih glava.
Rusija ima 4.380 nuklearnih bojevih glava raspoređenih ili u skladištu, u poređenju sa 3.708 američkih, Peking je udvostručio svoj nuklearni arsenal između 2020. i 2023. godine i intenzivno unapređuje svaki deo svoje strateške nuklearne trijade.
Foto: Tanjug/AP
Umesto da planiraju nuklearno razoružanje, sve nuklearno naoružane države izgleda planiraju da zadrže velike arsenale u neodređenoj budućnosti. Kao takvi, oni su u suprotnosti sa ciljevima Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, koji je ratifikovalo 190 zemalja širom sveta. Svih devet nuklearnih sila nastavljaju da modernizuju svoje nuklearne snage značajnom brzinom, a neke čak dodaju nove tipove i/ili povećavaju ulogu nuklearnog oružja u nacionalnoj strategiji. NATO je u nedelju saopštio da je u pregovorima o razmeštanju više nuklearnog oružja, vađenju iz skladišta i stavljanju u pripravnost suočen sa rastućom pretnjom iz Rusije i Kine.
Kretanje ka svetu bez nuklearnog oružja je na čekanju otkako je počeo rat u Ukrajini. Bela kuća je suspendovala bilateralni dijalog o strateškoj stabilnosti sa Rusijom, a Kremlj je rekao da neće učestvovati u novom nuklearnom sporazumu START koji kontroliše trku u nuklearnom naoružanju između Moskve i Vašingtona.
Nema komunikacije ni između SAD i Kine, jer je Peking jasno stavio do znanja da nije zainteresovan za kontrolu naoružanja sve dok njegov sopstveni arsenal ne bude uporediv sa arsenalom dve najveće nuklearne sile.
Foto: Profimedia
Kritičari upozoravaju da su milijarde dolara koje se svake godine troše na nuklearno oružje pogrešna alokacija javnih sredstava i da je oslanjanje na doktrinu nuklearnog odvraćanja opasno.
Odvraćanje je hladnoratovska strategija koja tvrdi da nuklearno naoružane države neće napadati jedna drugu iz straha od masovne odmazde ili obostrano osiguranog uništenja. Međutim, do danas ostaje kontroverzno da li je odvraćanje zaista funkcionisalo tokom i nakon Hladnog rata.
BONUS VIDEO:
