NJegov odnos prema religiji bio je intrigantan. Iako je odrastao u srpskoj svešteničkoj porodici, kao sin pravoslavnog sveštenika iz Like i odgajan u duhu srpske pravoslavne vere, kasnije je izjavljivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj određenoj veroispovesti.
Tesla je imao i nekoliko rođaka koji su bili sveštenici. NJegov stric i bratanac su bili pravoslavni sveštenici u selu Tomingaj, u Hrvatskoj.
Foto: Vikipedija
Nikola Tesla jeste bio vernik, poštovao je sve religije, ali je imao svoj jedinstven pogled na duhovnost i postojanje.
Smatrao je da je molitva ključna za filozofiju života. Verovao je da je u molitvi „Oče naš” sazdana celokupna filozofija života.
Pročitajte još
Tesla je izučavao eter, materiju koja, prema njegovim objašnjenjima, postoji kao sredina u kojoj se zbivaju određene prirodne pojave. NJegova vera nije bila ograničena samo na eksperimentalnu fiziku, bavio se i duhovnošću, a Biblija je pozitivno uticala na njega.
U skladu sa svojom čvrstom odbranom naučnih metoda, bio je skeptičan prema religiji i natprirodnim pojavama, a neki ga smatraju ateistom zbog izjava poput: „Mnogi misle da Bog ima svojstva. Nema ih, već samo atribute, a to su naša sopstvena dela”.
Priznavao je, međutim, dar mentalne moći koji dolazi od „Božanskog bića”.
Za Teslu, mentalna komponenta bila je povezana sa željom za saznanjem. NJegova lična filozofija naginjala je jedinstvu i celini, nešto slično budističkim principima. Često je govorio o povezanosti svih pojedinaca, upoređujući ih sa zvezdama na nebu.
U skladu sa njegovim ekscentričnostima, činilo se da Tesla odbacuje bilo koju određenu religiju, više naginjući opštim i panteističkim tumačenjima.
„Iako nisam vernik u ortodoksnom smislu, cenim religiju, jer svaki pojedinac treba da ima neki ideal - verski, umetnički, naučni ili humanitarni - da bi dao značaj svom životu”, rekao je jednom prilikom.
Tesla je verovao da smrt ne postoji i da se ljudska energija pretvara u svetlost. Zato mnogi smatraju da je Tesla verovao u vaskrsenje mrtvih.
Prema hrišćanskom učenju, telo mora da bude sahranjeno celo kako bi došlo do vaskrsenja. Kremacija nije u skladu s tim učenjem. Tesla je kremiran, ali nema dokaza da je to bilo dobrovoljno, pa ovo pitanje ostaje otvoreno.
Foto: reprint TV Novosti
Pošto Crkva ne toleriše kremaciju, ovo je jedan od razloga zašto, iako je postojala inicijativa, urna sa Teslinim pepelom nije preneta u hram Svetog Save na Vračaru.
„Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. U duši ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i podnošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost”, reči su Nikole Tesle.
Tesla je živeo u vreme svetskog nasilja i razaranja, svedočeći raspadu svoje domovine nakon Prvog svetskog rata i početkom Drugog svetskog rata. Politička situacija podstakla je njegovu opsesiju mirom i ljudskim jedinstvom. Verovao je da univerzalno prosvetljenje može dovesti do trajnog mira.
BONUS VIDEO:
