Arheologe je zbunilo otkriće desetine grobova dece iz bronzanog i gvozdenog doba u južnoj Norveškoj.
Svako grobno mesto obeleženo je krugovima od pažljivo postavljenog kamenja, utvrdio je tim iz norveškog Muzeja istorije kulture prošle godine u blizini Fredrikstada, oko 80 kilometara južno od Osla, blizu granice sa Švedskom, prenosi Live Science.
- Oni su ležali ovde u tajnosti dok ih nismo pronašli. Otkrivali smo jednu za drugom i završili sa 41 kružnom kamenom formacijom - rekla je muzejska arheološkinja Guro Fosum za portal Science Norway.
Kameni krugovi do dva metra u prečniku bili su sabijeni kao ulična kaldrma i ukopani nekoliko centimetara ispod zemlje. Nekoliko krugova je postavljeno oko velikog, centralnog kamena, a dalja istraživanja otkrila su spaljene kosti i krhotine grnčarije ispod tog kamenja.
Pročitajte još
Nova analiza sada pokazuje da su skoro svuda sahranjena deca koja su umrla između 800. i 200. godine p.n.e. Mnoga deca su bila odojčad, a druga su bila uzrasta od tri do šest godina.
- Datiranje pokazuje da je mesto sahrane korišćeno tokom dužeg perioda, tako da nisu mogli svi da poginu u istoj prirodnoj katastrofi ili širenju bolesti ili epidemije - rekla je Fosum.
Ovakva koncentracija drevnih dečjih grobova jedinstvena je u Evropi, navodi se u saopštenju muzeja. Područje oko groblja je prošarano kamenim rezbarijama koje dočaravaju putovanja i obožavanje sunca, navodi se u saopštenju.
Stručnjaci su primetili da je u to vreme verovatno bila visoka stopa smrtnosti novorođenčadi, ali inače nemaju objašnjenje za dečje grobove.
Nakon što su prikupili važne uzorke sa lokaliteta i detaljno ga fotografisali, arheolozi su prekrili iskopine, preneo je sajt. Međutim, jedna od kamenih formacija uskoro će biti predstavljena na izložbi pod nazivom "U sećanju na decu" u Kulturno istorijskom muzeju u Oslu.
Arheolozi takođe planiraju da analiziraju artefakte sa lokaliteta, koji uključuju delove grnčarije i nešto što bi mogao biti metalni broš.
- Analize fragmenata grnčarije mogu nam mnogo reći. Ne deluje da su sve posude bile za spaljene kosti, neke su bile postavljene između grobova i veoma smo znatiželjni šta je bilo u njima - kazala je Fosum.
Arheolozi su otkrili groblje nakon što su istražili obližnje naselje iz kamenog doba, dodaje je arheološkinja.
Tokom nordijskog bronzanog i gvozdenog doba bilo je uobičajeno da se mrtvi kremiraju na lomačama, da se zatim zakopaju ili da im se razbacaju preostale kosti, objašnjava Fosum. Ravan sloj kamenja u obliku spirale ili točaka se tada često gradio preko mesta kremacije.
Ali mesto sahrane u Fredrikstadu je neobično.
- Grobovi su veoma blizu jedan drugom. Mora da su bili okruženi otvorenim krajolikom, sa saobraćajnicama u blizini, tako da bi svi znali za njih. Jame za kuvanje i ognjišta oko lokaliteta sugerišu da su skupovi i ceremonije održavani u vezi sa sahranama - kaže Fosum.
Pored toga, grobovi su pažljivo obrađeni.
- Svaki kamen je nabavljen sa druge lokacije i tačno postavljen u formaciju. Pitali smo se ko je uložio toliki trud - dodaje ona.
Odgovor je stigao sa otkrićem da su većina mrtvih bila deca.
- To su bili mali dečji grobovi. Ovo je urađeno sa toliko pažnje - rekla je arheološkinja.
Kurir.rs/Euronews
BONUS VIDEO:
