Археологе је збунило откриће десетине гробова деце из бронзаног и гвозденог доба у јужној Норвешкој.
Свако гробно место обележено је круговима од пажљиво постављеног камења, утврдио је тим из норвешког Музеја историје културе прошле године у близини Фредрикстада, око 80 километара јужно од Осла, близу границе са Шведском, преноси Ливе Сциенце.
- Они су лежали овде у тајности док их нисмо пронашли. Откривали смо једну за другом и завршили са 41 кружном каменом формацијом - рекла је музејска археолошкиња Гуро Фосум за портал Сциенце Норwаy.
Камени кругови до два метра у пречнику били су сабијени као улична калдрма и укопани неколико центиметара испод земље. Неколико кругова је постављено око великог, централног камена, а даља истраживања открила су спаљене кости и крхотине грнчарије испод тог камења.
Прочитајте још
Нова анализа сада показује да су скоро свуда сахрањена деца која су умрла између 800. и 200. године п.н.е. Многа деца су била одојчад, а друга су била узраста од три до шест година.
- Датирање показује да је место сахране коришћено током дужег периода, тако да нису могли сви да погину у истој природној катастрофи или ширењу болести или епидемије - рекла је Фосум.
Оваква концентрација древних дечјих гробова јединствена је у Европи, наводи се у саопштењу музеја. Подручје око гробља је прошарано каменим резбаријама које дочаравају путовања и обожавање сунца, наводи се у саопштењу.
Стручњаци су приметили да је у то време вероватно била висока стопа смртности новорођенчади, али иначе немају објашњење за дечје гробове.
Након што су прикупили важне узорке са локалитета и детаљно га фотографисали, археолози су прекрили ископине, пренео је сајт. Међутим, једна од камених формација ускоро ће бити представљена на изложби под називом "У сећању на децу" у Културно историјском музеју у Ослу.
Археолози такође планирају да анализирају артефакте са локалитета, који укључују делове грнчарије и нешто што би могао бити метални брош.
- Анализе фрагмената грнчарије могу нам много рећи. Не делује да су све посуде биле за спаљене кости, неке су биле постављене између гробова и веома смо знатижељни шта је било у њима - казала је Фосум.
Археолози су открили гробље након што су истражили оближње насеље из каменог доба, додаје је археолошкиња.
Током нордијског бронзаног и гвозденог доба било је уобичајено да се мртви кремирају на ломачама, да се затим закопају или да им се разбацају преостале кости, објашњава Фосум. Раван слој камења у облику спирале или точака се тада често градио преко места кремације.
Али место сахране у Фредрикстаду је необично.
- Гробови су веома близу један другом. Мора да су били окружени отвореним крајоликом, са саобраћајницама у близини, тако да би сви знали за њих. Јаме за кување и огњишта око локалитета сугеришу да су скупови и церемоније одржавани у вези са сахранама - каже Фосум.
Поред тога, гробови су пажљиво обрађени.
- Сваки камен је набављен са друге локације и тачно постављен у формацију. Питали смо се ко је уложио толики труд - додаје она.
Одговор је стигао са открићем да су већина мртвих била деца.
- То су били мали дечји гробови. Ово је урађено са толико пажње - рекла је археолошкиња.
Курир.рс/Еуронеwс
БОНУС ВИДЕО:
