San se desio neposredno pred godišnjicu Borine smrti.
- Tri noći pre obeležavanja godišnjice njegove smrti sanjao pokojnog Boru pred zoru kako sa još jednim čovekom stoji. Vidim ga u mladim godinama kad sam ga upoznao... Tanak, visok, lep kao lutka i ispred njega neka metalna kapija. On mi kaže: ''Pogledaj, brate moj, udariše kolima i razbiše kapiju...'' U tom trenutku se ja probudim i pitam se kako mi je Bora to došao na san. Ja ga nikad nisam sanjao i vrlo retko sanjam. Baš sam bio pod utiskom, ne mogu da vam opišem koliko sam se obradovao - ispričao je Era i dodao:
- Posle sam otišao u moju crkvu i zapalio mu sveću za pokoj duše, jer sam ga sanjao. Znači stvarno me se poželeo, da me čuje, da me vidi... Nešto tu ima... - kaže Ojdanić drhtavim glasom.
Sa nostalgijom se prisetio svojih veselih druženja sa Borom:
Pročitajte još
- Mnogo vremena smo Bora i ja proveli zajedno, kako na turnejama, tako i ovako privatno. Strašno mi nedostaje. Kad god uđem u neki studio osećam kao da će da se pojavi odnekud i zapeva, ali njega nema... Ne mogu da se pomirim s tim da ga nema - ispričao je Era i dodao da mu posebno teško pada jedna stvar kada je reč o sećanju na Boru.
- Setim se Bore kad vidim jagnjiće na ražnju kako se okreću i to kako je on voleo da prvi proba uvek. Uvek je tražio one zaponjke da proba... Moram mom saborcu, Bori Drljači, odneti za pokoj duše dva zaponjka na grob - priča Era kroz suze.