Сан се десио непосредно пред годишњицу Борине смрти.

- Три ноћи пре обележавања годишњице његове смрти сањао покојног Бору пред зору како са још једним човеком стоји. Видим га у младим годинама кад сам га упознао... Танак, висок, леп као лутка и испред њега нека метална капија. Он ми каже: ''Погледај, брате мој, ударише колима и разбише капију...'' У том тренутку се ја пробудим и питам се како ми је Бора то дошао на сан. Ја га никад нисам сањао и врло ретко сањам. Баш сам био под утиском, не могу да вам опишем колико сам се обрадовао - испричао је Ера и додао:

Фото: АТА имагес

 

 

- После сам отишао у моју цркву и запалио му свећу за покој душе, јер сам га сањао. Значи стварно ме се пожелео, да ме чује, да ме види... Нешто ту има... - каже Ојданић дрхтавим гласом.

Са носталгијом се присетио својих веселих дружења са Бором:

- Много времена смо Бора и ја провели заједно, како на турнејама, тако и овако приватно. Страшно ми недостаје. Кад год уђем у неки студио осећам као да ће да се појави однекуд и запева, али њега нема... Не могу да се помирим с тим да га нема - испричао је Ера и додао да му посебно тешко пада једна ствар када је реч о сећању на Бору.

Фото: АТА имагес

 

 

- Сетим се Боре кад видим јагњиће на ражњу како се окрећу и то како је он волео да први проба увек. Увек је тражио оне запоњке да проба... Морам мом саборцу, Бори Дрљачи, однети за покој душе два запоњка на гроб - прича Ера кроз сузе.

БОНУС ВИДЕО: