Danima unazad dišemo "na škrge". Pojedini gradovi već prelaze pomenutih 40 stepeni u hladu. Zvanično. Ali, kad smo primorani da budemo napolju, obično nismo u hladu, već neretko i na asfaltu i betonu. Merili su mnogi pa objavljivali - termometri su pokazivali i 50, pa i više Celzijusa.
Šta se dešava sa organizmom kada je izložen ekstremnim situacijama, posebno kada smo bez zaštite i mogućnosti rashlađivanja?
Kako pomoći osobi koja je kolabirala
- izmestiti je u hlad ili klimatizovanu prostoriju
- staviti u bočni položaj, nikako na leđa
- raskomotiti osobu
- rashlađivati je mlakom vodom, nikako ledenom
- obloge staviti oko vrata, sa unutrašnje strane ruku i na čelo
- kada osoba počne da komunicira, davati joj polako tečnost
- nakon toga stanje obavezno mora da proprati lekar
- Centar za termoregulaciju, koji se nalazi u hipotalamusu, idealno funkcioniše na 37,5 stepeni Celzijusa. Kada temperatura vazduha poraste na 40 stepeni, kao što je ovih dana slučaj, organizam biva provociran. Pregreva se. Sve što je preko 40 stepeni je opasno po život. Visoke temperature blokiraju hlađenje organizma putem znojenja, šire se krvni sudovi, noge otiču, stvaraju se venski depoi i pada krvni pritisak, smanjuje se dotok krvi, pre svega u srce, mozak, bubrege, jetru - objašnjava za Kurir specijalista opšte prakse dr Radmila Šehić.
Foto: Shutterstock
Kako će organizam reagovati, zavisi od pojedinca, neko čak i posle 15 minuta može doživeti toplotni udar, koji lako vodi ka smrti.
Pročitajte još
- Ugroženi su oni koji rade naporan fizički posao, oni koji su dugo izloženi visokoj temperaturi pri čekanju u redovima, oni koji borave u neklimatizovanom autobusu u kom je veća gužva, oni koji su opterećeni nekim psihičkim problemima, kao i oni koji se prejedaju... - ističe doktorka:
Foto: Profimedia
- Prvo se javlja ubrzan srčani rad, bol u grudima, otežano disanje, potom sledi vrtoglavica, konfuzno stanje, mučnina i povraćanje, prodorne glavobolje, za sve to tipična je i opšta malaksalost. Neretko se dešava i moždani, kao i srčani udar. Pate i bubrezi jer se toksični produkti zadržavaju u organizmu.
Povećana smrtnost
Infarkt kosi i mlade i stare
Dokazano je da je pri ovako visokim temperaturama i smrtnost veća, rekao je za Pink kardiolog prof. dr Dragan Simić i dodao da su ambulante pune pacijenata koji imaju srčane probleme:
- Kad je ovakvo vreme, mi imamo i veći broj pregleda i veći broj pacijenata. Dokazano je da je pri ovakvim temperaturama smrtnost veća.
Neurolog dr Aleksa Pejović istakao je pre nekoliko dana na TV Prva da je UC tokom proteklih dana bio prepun pacijenata koji su tražili pregled kod neurologa, a dr Andrijana Ilić iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć potvrdila je za RTS da je u poslednje vreme sve više mladih koji doživljavaju infarkt:
- Sve su mlađe osobe koje imaju akutni infarkt miokarda, što nije tipično. I kad se to desi, budu jako uznemireni i uplašeni.
Pedijatar dr Saša Milićević naglašava da kod dece termoregulacioni centar nije dovoljno razvijen, te da boravak na visokim temperaturama podnose teže od odraslih:
- Deca mnogo lakše dobiju sunčanicu ili toplotni udar. Ako je u pitanju beba, svaka temperatura preko 25 stepeni može da predstavlja opasnost, a ako je to dete van uzrasta bebe, svaka temperatura preko 30 stepeni može da bude opasna. Temperature koje su izmerene ovih dana za decu su jako opasne, posebno ako su pod direktnim dejstvom sunca i ako nemaju kapu. Dakle, svaki boravak duži od pola sata može biti potencijalno opasan.
Prvi simptomi koji nastaju kod mališana su crvenilo u licu, konfuzno stanje, neraspoloženje, slabija komunikacija, pospanost, glavobolja...
Foto: Profimedia
Kolike vrućine čovek može izdržati, zavisi od mnogo faktora, kaže za Kurir kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić.
- To, između ostalog, zavisi i od vlažnosti vazduha, ali pre svega zavisi od stanja pluća, srca, kardiovaskularnog sistema, godina starosti, kao i opšteg zdravstvenog stanja, odnosno eventualnog postojanja nekih hroničnih bolesti. Ako je kardiovaskularni sistem već ugrožen, onda, naravno, i mnogo niže temperature mogu biti opasne. Usled visokih temperatura organizam burno reaguje širenjem sudova, a to se konstatuje padom pritiska, ubrzanjem pulsa, kao i poremećajem ritma, a kod nekih osoba zbog aritmije i niskog pritiska može doći i do smrtnog ishoda - kaže Ristić i dodaje da iako toplotni talas dugo traje, ne treba se plašiti dugoročnih ili trajnih posledica:
- LJudi žive i u pustinji i u Africi, gde su temperature i do 60 stepeni. Ovo je trenutni poremećaj, koji se uz dobru terapiju i regulaciju pritiska može brzo kontrolisati.
Naučno je dokazano da ovako dugi toplotni talasi utiču i na ljudsku psihu, kao i na mentalno zdravlje, kaže za Kurir psiholog Radmila Vulić Bojović:
Foto: Shutterstock
- LJudi postaju razdražljivi, netolerantni, skloni ekstremnim reakcijama. To je posebno izraženo kod onih koji inače imaju teškoće s mentalnim zdravljem i kontrolom impulsa i koji zbog ovakvih vremenskih prilika postaju tempirane bombe. LJudi slabije i spavaju, a taj umor i psihofizička iscrpljenost takođe utiču na ponašanje i reakcije.
Znaju da se zaštite
Arapi obučeni u "klima-uređaje"
Dr Šehić je dala primer Arapa, koji odlično podnose visoke temperature:
- Arapi podnose visoke temperature zato što su zaštićeni svojim načinom života, to je njihova prirodna sredina. Oni se oblače tako da ih njihova odeća praktično klimatizuje jer omogućava lepo znojenje, zaštićena im je glava. Nama deluje kao da se utopljavaju, a oni su zapravo obučeni u "klima-uređaj". Dugotrajna visoka temperatura adaptira organizam, čovek se navikava na takve klimatske uslove i postupa onako kako mu nalaže organizam. Kod nas u ovim uslovima sigurno nećemo biti tako obučeni, a i da se tako obučemo, organizam to neće podneti jer nije adaptiran.
BONUS VIDEO:
