Objava Radoša Bajića je izazvala lavinu komentara na Instagramu, jer su u mladosti njih dvojica bili nerazdvojni, a kako je i sam Bajić u svojoj objavi napisao, bili su jedno drugom najveća podška.
Foto: ATA images
Ipak, očigledno je da su se godinama stvari među njima promenile.
"OPELO ZA JEDNU MLADOST
… On iz Ravnog sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo - šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. Sve to pre pola veka, na beogradskom asvaltu ispred Skupštine.
… Nas dvojica, čisti, mladi, i visoki kao jablanovi, studenti glume i najbolji drugovi. Noć, dan - bez prestanka, uvek i svuda zajedno. Vreme oskudnosti i siromaštva, ali i idilična priča o večnom zavetu, o drugarstvu, časti i poštenju…
Pročitajte još
… Predset godina kasnije sve je otišlo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti… To više nije čovek koga sam poznavao, čijim uspesima sam se radovao, sa kojim sam delio snove i prelepu mladost…
Gde je nestao moj najbolji drug koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj - čak ni meni? Koji bi sve za sebe? Bože Svevišnji, ako nam uzimaš snagu, sačuvaj nam dušu, obraz i čast…" napisao je u opisu fotografije koju je objavio.
Inače, Radoš Bajić pre dve godine imao je promociju monografije “Moj život - moja priča”, posle koje se razočarao u mnoge prijatelje.
- I tako... Moj život - moja priča... U knjizi koja je bila povod da okupim prijatelje. U svakom danu imamo važne i važnije stvari. Klasići sa kojima sam 1976. diplomirao glumu - nisu došli, ni Dik (Bogdan Diklić), ni Lazar Ristovski, ni Savićeva (Snežana Savić), ni Ivica Klemenc, ni LJilja Stjepanović... Niko... I mnogi drugi su imali nešto preče, i ja to razumem... Hvala onima koji su došli. Život ide dalje, a knjiga koju držim u ruci ostaje da svedoči o mojim usponima i padovima, o pobedama i porazima- napisao je tada Radoš Bajić na svom Instagramu tada.
