Објава Радоша Бајића је изазвала лавину коментара на Инстаграму, јер су у младости њих двојица били нераздвојни, а како је и сам Бајић у својој објави написао, били су једно другом највећа подшка.
Фото: АТА имагес
Ипак, очигледно је да су се годинама ствари међу њима промениле.
"ОПЕЛО ЗА ЈЕДНУ МЛАДОСТ
… Он из Равног села, ја из моје Медвеђе. Ходамо и једемо - шта се нашло. Он гризе јабуку, ја парче кифле, па размењујемо као браћа. Све то пре пола века, на београдском асвалту испред Скупштине.
… Нас двојица, чисти, млади, и високи као јабланови, студенти глуме и најбољи другови. Ноћ, дан - без престанка, увек и свуда заједно. Време оскудности и сиромаштва, али и идилична прича о вечном завету, о другарству, части и поштењу…
Прочитајте још
… Предсет година касније све је отишло у прах и пепео, у похлепу и грамзивост, у бахатост и отклон од сваке нормалности… То више није човек кога сам познавао, чијим успесима сам се радовао, са којим сам делио снове и прелепу младост…
Где је нестао мој најбољи друг који би данас да никоме не да ни залогај - чак ни мени? Који би све за себе? Боже Свевишњи, ако нам узимаш снагу, сачувај нам душу, образ и част…" написао је у опису фотографије коју је објавио.
Иначе, Радош Бајић пре две године имао је промоцију монографије “Мој живот - моја прича”, после које се разочарао у многе пријатеље.
- И тако... Мој живот - моја прича... У књизи која је била повод да окупим пријатеље. У сваком дану имамо важне и важније ствари. Класићи са којима сам 1976. дипломирао глуму - нису дошли, ни Дик (Богдан Диклић), ни Лазар Ристовски, ни Савићева (Снежана Савић), ни Ивица Клеменц, ни Љиља Стјепановић... Нико... И многи други су имали нешто прече, и ја то разумем... Хвала онима који су дошли. Живот иде даље, а књига коју држим у руци остаје да сведочи о мојим успонима и падовима, о победама и поразима- написао је тада Радош Бајић на свом Инстаграму тада.
