Poreska uprava je u februaru 1989. godine predstavila preliminarnu listu najbogatijih građana iz prethodne godine, u kojoj su se navodi da su najveće prihode prijavili privatni ugostitelji, pevači, kompozitori narodne muzike, trgovački putnici, predstavnici stranih firmi, fudbaleri, likovni umetnici, novinari i univerzitetski profesori.
Interesantno je da na ovoj listi nije bilo nijednog političara.
Vredi naglasiti kako poreska osnova nije bila jednaka za celu Jugoslaviju te se izračunavala prema ovoj formuli: prosečni dohodak puta tri.
U Beogradu je najveću zaradu zabeležio pevač narodne muzike (142 miliona dinara), u Zagrebu trgovački predstavnik (61 milion dinara), a u LJubljani akademski vajar (77 miliona dinara).
Foto: Shutterstock
Nema podataka za Sarajevo, a rekord je postavio privatni ugostitelj iz Skoplja, koji je tokom 1988. godine zaradio 171 milion dinara, odnosno 17,1 starih milijardi dinara.
Pročitajte još
Ipak, imena najbogatijih Jugoslovena su se u tom periodu čuvala u tajnosti.
Nema sumnje da je sada vreme potpuno drugačije u odnosu na tekst koji je objavljen pre nešto više od 30 godina.
BONUS VIDEO:
