Пореска управа је у фебруару 1989. године представила прелиминарну листу најбогатијих грађана из претходне године, у којој су се наводи да су највеће приходе пријавили приватни угоститељи, певачи, композитори народне музике, трговачки путници, представници страних фирми, фудбалери, ликовни уметници, новинари и универзитетски професори.
Интересантно је да на овој листи није било ниједног политичара.
Вреди нагласити како пореска основа није била једнака за целу Југославију те се израчунавала према овој формули: просечни доходак пута три.
У Београду је највећу зараду забележио певач народне музике (142 милиона динара), у Загребу трговачки представник (61 милион динара), а у Љубљани академски вајар (77 милиона динара).
Фото: Shutterstock
Нема података за Сарајево, а рекорд је поставио приватни угоститељ из Скопља, који је током 1988. године зарадио 171 милион динара, односно 17,1 старих милијарди динара.
Прочитајте још
Ипак, имена најбогатијих Југословена су се у том периоду чувала у тајности.
Нема сумње да је сада време потпуно другачије у односу на текст који је објављен пре нешто више од 30 година.
БОНУС ВИДЕО:
